Osim državnih novaca, IPARD nova kasa za finansiranje poljoprivrede

„Ali, za razliku od prošle godine, pred poljoprivrednicima je sada jedan fond više za finasiranje delatnosti, a to je IPARD“, kazao je na skupu „Finansiranje poljoprivrede uz podršku države u 2018” pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.“Sve što ne može da se finansira iz IPARD-a, biće moguće u okviru nacionalnih mera agrarne politike jer su tu Razvojni i Granacijski fondovi i Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede.“ 

On je dodao da poljoprivredni preduzetnici, pre nego što se odluče za kredite, novac traže od državnih fondova koji su daleko povoljniji od kreditnih bankarskih linija.

Po hektaru 4.000 dinara 



„Vreme je da počnemo da mere podrške u poljoprivredi usaglašavamo sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU“, kazao je pomoćnik ministra za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Nenad Katanić.“ Poljoprivrednici će ove godine dobiti 4.000 dinara po hektaru, ali više se neće davati subvencije za repromaterijal, đubrivo… pošto takav vid posticaja u zemljama EU ne prepoznaju. Stočari će dobijati 10.000 dinara po umatičenom grlu juneta jer perspetive koje su nam se ukazale za izvoz srpskog junećeg mesa ne smemo propopustiti.“On nije znao da kaže kada će poljoprivrednici dobiti 4.000 dinara, ali je naveo da je novac rezervisan.„Nema bojazni da novac predviđen za subvencije neće stići do poljoprivrednika. Budžet za 2018. sedam odsto je veći nego u 2017. – iznosi blizu 30 milijardi dinara“, istakao je Katanić.

Predočio je da IPARD u kreditnim linijama nije prepoznao preradu grožđa i vina, ali da je u merama razvoja poljoprivrede u pokrajini predviđen novac i za taj deo poljoprivrede, te da se može konkurisati i za to, ali i da se otišlo i korak dalje i da će se podsticati i prerada voća u rakiju.

Po Radojevićevim rečima, i u 2018. posebne pogodnosti u finansiranju poljoprivrede imaće mlađi od 40 godina i žene u nerazvijenim ruralnim podoručjima.

„Finansiraćemo razvoj organske proizvodnje jer, osim što je stvoren brend s oznakom geografskog porekla „Fruškogorski lipov med”, sada imamo i „Begečku šargarepu”“, dodao je pokrajinski sekretar. Strateška odluka u unapređivanju proizvodnje je ulaganje u zalivne sisteme .

„Poljoprivrednik” informiše



Organizator stručnog skupa, uz Privrednu komoru Vojvodine, bio je i specijalizovani časopis za selo i poljoprivredu „Poljoprivrednik”, s tradiciojom dugom više od šest decenija.Direktorka renomiranog časopisa dr Gordana Radović kazala je da je skup upriličen uoči prolećne seve u nameri da oni koji vode poljoprivredu čuju šta mogu očekivati od države.„Kada nemamo razvijeno finansijsko tržište, potrebno je informisati preduzetnike kako stići do novca da bi proizvodnja bila kontinuirana i kvalitetna“, navela je dr Radović.

„Imamo ukupno 38 projekata pomoću kojih će voda stići na 120.000 hektara oranica. Osim što finansiramo navodnjavanje, novac je obezbeđen i za zaštitu od elementarnih nepogoda, ali nije samo protivgradna zaštita odbrana od vremenskih neprilika, već finansiramo i mreže za senčenje protiv jakog sunca“, naveo je prvi čovek Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo.

Skupu su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava, poljoprivrednih savetodavnih službi, zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednih škola koje imaju ekonomije radi učeničke prakse.

 

Z. Delić