Од пчеларства може да се живи и заради
НОВИ САД: Кабинет министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милана Кркобабића саопштио је да Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима из иностранства да заснују специјализовано пчеларско газдинство, да уложе лична средства и удруже се у задругу.
У саопштењу се наводи да се повратницима – будућим пчеларима саветују примена савремене технологије, виши степен прераде у пчеларству и коришћење опреме, а као добар пример наводи се пчеларска задруга „Мед и воће” у Власотинцу.
Та задруга је подстицајним средствима пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села” набавила најсавременије машине за пчеларство и примењује најсавременије технолошке методе.
Национални тим за препород села Србије залаже се за веће субвенције пчеларима, поготову у брдско-планинским и пограничним неразвијеним подручјима, као и за очување пчелињег фонда.
Кабинет министра без портфеља задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа наставиће доделу подстицајних средстава за набавку ројева, пчелињих матица и опреме за пчеларство.
Национални тим за препород села Србије организоваће стручне посете најуспешнијим пчелињацима и задругама, уз савете о томе како да се удруже.
Одрживи развој пчеларства сигуран је и исплатив начин да се покрене успешна производња јер је производња меда занат који се учи у једној сезони, а релативно ниска улагања могу се брзо вратити.
Производња меда у Србији варира од 6.000. до 9.500 тона годишње, од чега су по трећину багремов и сунцокретов мед, а приход је велики и од других пчелињих производа.
Милан Кркобабић је рекао да у пчеларству постоји велика развојна снага, и навео да је извоз меда 2013. године у Србији, вредан 14 милиона долара, био већи од извоза јунећег меса.
Наш циљ требало би да буде подизање производње меда са 6.000 до 9.500 тона годишње, колико је износила протеклих десет година, на 12.000 тона, навео је Кркобабић.
Пчеларство је повољно за оба пола и људе различитих нивоа знања, а у њему могу да раде и људи с благим степеном инвалидитета и старији од 50 година.
У Србији има око 850.000 кошница у пчелињацима, а по неким подацима, укупно је 1,1 милион кошница, док је регистрованих пчелара приближно 15.000. Претпоставља се да се пчеларством бави приближно 30.000 домаћинстава.
По речима професора Миће Младеновића, значај пчела за пољопривреду Србије је огроман јер оне сваке године опрашивањем повећавају приносе у ратарству, воћарству и повртарству 148 милиона евра, истиче се у саопштењу.
З. Д.
