Очекује се род пшенице од три милиона тона, ратари незадовољни ценом

Незадовољни пољопривредници окупљени у Удружењу пољопривредника "Стиг" су истакли да је наведена откупна цена нижа него у земљама нашег окружења и затражили да држава укине забрану извоза пшенице.



Потпредседник Удружења "Стиг" Милан Марковић је рекао да они само желе да се укине забрана извоза, да се пусти да пољопривредници зараде оно што треба да зараде и да их нико не обавезује да они морају да чувају социјални мир у држави.



Председник "Стига" Недељко Савић је навео да ратари схватају ситуацију и да је важно да се очува социјални мир што се постиже и тиме што не скаче цена пшенице и сунцокретовог уља, али да су свесни да ће то да се преломи преко њихових леђа.



У Министарству пољопривреде РТС-у је речено да имајући у виду да је жетва пшенице за 15 дана, да цену одређује једино тржиште, али и да се истовремено извоз одвија, да нема разлога за такву забринутост.



Очекује се да ће робне резерве у наредним данима изаћи са понудом за откуп новог рода пшенице.

Савовић: Проблеми с извозним квотама и логистиком

Директорка Удружења "Жита Србије" Сунчица Савовић изјавила је данас да се очекује род пшенице од три милиона тона, што је нешто ниже него лане, али да још постоје проблеми са извозним квотама и с логистиком, а да у нову жетву улазимо са залихама од 700.000 тона

Сабовић је рекла Танјугу како је жетва јечма почела на појединим парцелама, уз очекивани род од око 4,8 тона по хектару, што је нешто мање од прошлогодишњег.

Очекује се да жетва пшенице почне најкасније за две седмице, уз род од око три милиона тона. То свакако није рекордан род, с приносом од најмање 4,8 тона, ако будемо имали среће 5,2 тоне, што би значило род мањи од прошлогодишњег за само 200.000 тона, прецизирала је Савовићева.

Навела је да ће то зависити од распореда падавина prеthodnih недеља, која је варирала од региона до региона.

Како пшеница сада изгледа на пољима, север Бачке и Баната ове године могу очекивати нешто ниже приносе, као и у области Београда, у односу на јужну Бачку и средњи Банат, где ће принос бити преко шест тона по хектару, проценила је Савовићева.

Нагласила је да пролећни усеви изгледају одлично, али и додала да то не значи ништа бза крајњи исход производнеј, јер су кључне фазе развоја соје и кукуруза још увек далеко.

Тек нас очекује период полинације кукуружа, али све ове кише које смо имали prеthodnе три недеље су погодовале пролећним усевима. Прошле године је није било у тој количини, такода усеви за сада изгледају добро, навела је Савовићева.

Директорка "Жита Србије" је упозорила да су складишта житарица пуна прошлогодишњег рода због ограниченог извоза и логистичких проблема и додала како ће нови род пшенице бити "негде смештен, али није сигурна како и где.

Квота за извоз кукуруза је заиста мала у односу на оно што би се могло извести да постоје услови за то. За пшеницом тражња у мају и јуну иначе није велика, тако да смо имали случај да су захтеви за извоз пшенице у мају и јуну били мањи од квоте, па није извезено 220.000 тона, јер је захтев за извоз био 90.000 тона. Извезено је свих 150.000 тона кукуруза и сигурна сам да ће тако бити и у јуну, рекла је Савовићева.

Истакла је да од почетка рата у Украјини постоје велики логистички проблеми који додатно ограничавају могућност извоза житарица.

Жетва стиже, ми ћемо ући у нову економску годину са рекордним залихама пшенице које процењујемо на преко 700.000 тона. Последни пут смо имали толике залихе 2019. и 2020. године, али нисмо имали ситуацију да су складишта била пуна и кукуруза, тако да у овом тренутку апсолутно ништа не можемо да урадимо да се спасемо те ситуације, рекла је она.

Савовићева је рекла како је Удружење предложило Влади Србије да одреди тромесечне квоте за извоз.

Уколико имамо месечне количине које су 150.000 тона за кукуруз и 220.000 тона за пшеницу, да се оне помноже са три наредна месеца, како би извозници могли да планирају, јер се пшницом и кукурузом тргује термински и самим тим би лакше организовали логистику, а девизни прилив би повећао ликвидност на тржишту, која је тернутно никакава, јер је сав новац заробље у роби, упозорила је Савовићева.

Додале је су најпре забрана извоза а затим и месечне квоте допринели да се наши традиционални купци окренули другим тржиштима, а нас прогласили за несигурно тржиште.

Ако би омогућили флексибилније квоте, на чему радимо са Минисрарством пољопривреде, које за то има разузмевања, а надам се да ће га наћи и Влада, омогућили бисмо подношљивију ситуацију, оценила је Савовићева.

Навела је да је Удружење протеклих недеља имало састанке са представнцима амбасада Сирије, Палестине, Марока, Туниса, Чешке и још неких земаља које траже да до краја октобра и у новембру купе од 200.000 до 500.000 тона житарица и додала како су велики проблем квоте и логистика.

Логистика је питање које треба решавати тек када се реши питање квота, јер док год ми из месеца у месец не знамо шта нас чека, док извозници не знају шта да планирају, дотле не може озбиљно да се преговоара на ту тему. Имали бисмо где да извезвемо робу, али не можемо, јер смо тренутно ограничени одлукама Владе, навела је Савовићева.

Нагласила је да је број железничких вагона за расути терет увек био ограничен, а нови проблем представља недовољан број баржи за транспорт Дунавом.

Што се тиче баржи, за јун и јул месец нам је доступан капацитет од 150.000 тона за све робе и то је максимум којим може Дунавом да изађе. Велика украјинска транспортна бродарска компанија која се бавила превозом житарица више не ради. Доста се промнила ситуација од почетка сукоба у Украјини, нагласила је директорка "Жита Србије".

Објаснила је да када извозник из свих наведених разлога не може да да планира унапред свој посао, ни купац не може да номинује барже, а оне не могу да се створе за један да у нашим лукама.