Očekuje se rod pšenice od tri miliona tona, ratari nezadovoljni cenom

Nezadovoljni poljoprivrednici okupljeni u Udruženju poljoprivrednika "Stig" su istakli da je navedena otkupna cena niža nego u zemljama našeg okruženja i zatražili da država ukine zabranu izvoza pšenice.



Potpredsednik Udruženja "Stig" Milan Marković je rekao da oni samo žele da se ukine zabrana izvoza, da se pusti da poljoprivrednici zarade ono što treba da zarade i da ih niko ne obavezuje da oni moraju da čuvaju socijalni mir u državi.



Predsednik "Stiga" Nedeljko Savić je naveo da ratari shvataju situaciju i da je važno da se očuva socijalni mir što se postiže i time što ne skače cena pšenice i suncokretovog ulja, ali da su svesni da će to da se prelomi preko njihovih leđa.



U Ministarstvu poljoprivrede RTS-u je rečeno da imajući u vidu da je žetva pšenice za 15 dana, da cenu određuje jedino tržište, ali i da se istovremeno izvoz odvija, da nema razloga za takvu zabrinutost.



Očekuje se da će robne rezerve u narednim danima izaći sa ponudom za otkup novog roda pšenice.

Savović: Problemi s izvoznim kvotama i logistikom

Direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović izjavila je danas da se očekuje rod pšenice od tri miliona tona, što je nešto niže nego lane, ali da još postoje problemi sa izvoznim kvotama i s logistikom, a da u novu žetvu ulazimo sa zalihama od 700.000 tona

Sabović je rekla Tanjugu kako je žetva ječma počela na pojedinim parcelama, uz očekivani rod od oko 4,8 tona po hektaru, što je nešto manje od prošlogodišnjeg.

Očekuje se da žetva pšenice počne najkasnije za dve sedmice, uz rod od oko tri miliona tona. To svakako nije rekordan rod, s prinosom od najmanje 4,8 tona, ako budemo imali sreće 5,2 tone, što bi značilo rod manji od prošlogodišnjeg za samo 200.000 tona, precizirala je Savovićeva.

Navela je da će to zavisiti od rasporeda padavina prethodnih nedelja, koja je varirala od regiona do regiona.

Kako pšenica sada izgleda na poljima, sever Bačke i Banata ove godine mogu očekivati nešto niže prinose, kao i u oblasti Beograda, u odnosu na južnu Bačku i srednji Banat, gde će prinos biti preko šest tona po hektaru, procenila je Savovićeva.

Naglasila je da prolećni usevi izgledaju odlično, ali i dodala da to ne znači ništa bza krajnji ishod proizvodnej, jer su ključne faze razvoja soje i kukuruza još uvek daleko.

Tek nas očekuje period polinacije kukuruža, ali sve ove kiše koje smo imali prethodne tri nedelje su pogodovale prolećnim usevima. Prošle godine je nije bilo u toj količini, takoda usevi za sada izgledaju dobro, navela je Savovićeva.

Direktorka "Žita Srbije" je upozorila da su skladišta žitarica puna prošlogodišnjeg roda zbog ograničenog izvoza i logističkih problema i dodala kako će novi rod pšenice biti "negde smešten, ali nije sigurna kako i gde.

Kvota za izvoz kukuruza je zaista mala u odnosu na ono što bi se moglo izvesti da postoje uslovi za to. Za pšenicom tražnja u maju i junu inače nije velika, tako da smo imali slučaj da su zahtevi za izvoz pšenice u maju i junu bili manji od kvote, pa nije izvezeno 220.000 tona, jer je zahtev za izvoz bio 90.000 tona. Izvezeno je svih 150.000 tona kukuruza i sigurna sam da će tako biti i u junu, rekla je Savovićeva.

Istakla je da od početka rata u Ukrajini postoje veliki logistički problemi koji dodatno ograničavaju mogućnost izvoza žitarica.

Žetva stiže, mi ćemo ući u novu ekonomsku godinu sa rekordnim zalihama pšenice koje procenjujemo na preko 700.000 tona. Posledni put smo imali tolike zalihe 2019. i 2020. godine, ali nismo imali situaciju da su skladišta bila puna i kukuruza, tako da u ovom trenutku apsolutno ništa ne možemo da uradimo da se spasemo te situacije, rekla je ona.

Savovićeva je rekla kako je Udruženje predložilo Vladi Srbije da odredi tromesečne kvote za izvoz.

Ukoliko imamo mesečne količine koje su 150.000 tona za kukuruz i 220.000 tona za pšenicu, da se one pomnože sa tri naredna meseca, kako bi izvoznici mogli da planiraju, jer se pšnicom i kukuruzom trguje terminski i samim tim bi lakše organizovali logistiku, a devizni priliv bi povećao likvidnost na tržištu, koja je ternutno nikakava, jer je sav novac zaroblje u robi, upozorila je Savovićeva.

Dodale je su najpre zabrana izvoza a zatim i mesečne kvote doprineli da se naši tradicionalni kupci okrenuli drugim tržištima, a nas proglasili za nesigurno tržište.

Ako bi omogućili fleksibilnije kvote, na čemu radimo sa Minisrarstvom poljoprivrede, koje za to ima razuzmevanja, a nadam se da će ga naći i Vlada, omogućili bismo podnošljiviju situaciju, ocenila je Savovićeva.

Navela je da je Udruženje proteklih nedelja imalo sastanke sa predstavncima ambasada Sirije, Palestine, Maroka, Tunisa, Češke i još nekih zemalja koje traže da do kraja oktobra i u novembru kupe od 200.000 do 500.000 tona žitarica i dodala kako su veliki problem kvote i logistika.

Logistika je pitanje koje treba rešavati tek kada se reši pitanje kvota, jer dok god mi iz meseca u mesec ne znamo šta nas čeka, dok izvoznici ne znaju šta da planiraju, dotle ne može ozbiljno da se pregovoara na tu temu. Imali bismo gde da izvezvemo robu, ali ne možemo, jer smo trenutno ograničeni odlukama Vlade, navela je Savovićeva.

Naglasila je da je broj železničkih vagona za rasuti teret uvek bio ograničen, a novi problem predstavlja nedovoljan broj barži za transport Dunavom.

Što se tiče barži, za jun i jul mesec nam je dostupan kapacitet od 150.000 tona za sve robe i to je maksimum kojim može Dunavom da izađe. Velika ukrajinska transportna brodarska kompanija koja se bavila prevozom žitarica više ne radi. Dosta se promnila situacija od početka sukoba u Ukrajini, naglasila je direktorka "Žita Srbije".

Objasnila je da kada izvoznik iz svih navedenih razloga ne može da da planira unapred svoj posao, ni kupac ne može da nominuje barže, a one ne mogu da se stvore za jedan da u našim lukama.