Нова правила при утврђивању квалитета жита

Тим правилником прописују се минималне вредности параметара пшенице за индустријску прераду у млинске производе, којима се пшеница за људску исхрану раздваја од оне за сточну.

По речима др Драгана Живанчева с Института за ратарство и повртарство, нови правилник дефинише минималне услове квалитета пшенице, дурум пшенице, јечма и кукуруза за индустријску прераду и усклађен је с европском регулативом ЕЦ 742 из 2010. године, којим се регулишу минимални услови квалитета пшенице приликом јавних откупа.

„Најважније промене у односу на важећи стандард за пшеницу је то што се приликом утврђивања квалитета уводе два нова обавезујућа  параметра – садржај протеина, као и број падања, показатељ ензимске активности, односно садржаја проклијалих зрна у маси“, каже Живанчев.

Додаје да садржај протеина у зрну пшенице је у односу на важећа правила, која нису била обавезујућа, повећан с десет одсто на 10,5.

„То заправо значи да је дефинисан квалитет који мора да се задовољи да би се пшеница могла користити за људску исхрану, а која не задовољи тај критеријум – не. Новим правилником су пооштрени и минимална вредност хектолитарске масе и садржај појединачних категорија примеса, пре свега црних“, објашњава Живанчев.

Добро је познато да се широм света приликом откупа хлебног жита утврђује квалитет зрна по основу неколико критеријума и да то утиче и на цену пшенице. Нажалост, у Србији се пшеница још увек не лагерује у складу с квалитетом зрна, већ се заједно смештају зрна различитог квалитета, од оног највишег па до најнижег. Како сада ствари стоје, ни нови правилник у том погледу неће донети велике промене.

По речима научне саветнице у Научном институту за прехрамбене технологије др Јасне Мастиловић, овогодишња пшеница солидног је квалитета, без икаквих значајних оштећења.

„Имали смо среће да, и поред тога што је било топло и суво време и падавина у жетви, зрно није проклијало, а нису јој нашкодиле ни падавине током цветања, које су узрок појаве поквареног зрна“, каже Јасна Мастиловић.

Како каже, то упућује на то да је удео пшенице врхунског квалитета био висок и да је на берзама могао бити понуђен по ценама вишим од уобичајених.

„Ипак, такве понуде неће бити пошто се у Србији, нажалост, пшеница не разврстава по квалитету јер нема одвојених партија у силосима у које би се смештала зрна врхунског квалитета“, вели Јасна Мастиловић.

„С обзиром на чињеницу да већина складишта није опремљена неопходном опремом за одређивање потребних параметара и за класификацију пшенице, у њима откуп по квалитетним класама није могуће урадити“, каже Драган Живанчев: „У мањем броју складишта где већ има техничких услова за разврставање пшенице по квалитетним класама и уз сетву декларисаног семена, она ће највероватније бити раздвојена по квалитету. Ипак, да би у потпуности заживело разврставање пшенице по квалитету, неопходно је да постоји однос паритета цене и квалитета пшенице.“

Она наглашава да је веома важно да се омогући одвајање пшенице по квалитету јер се, без обзира на то каква је година, с површина на којима се гаји жито произведе и пшеница врхунског квалитета, али и веома лошег.

„Приликом одређивања цене пшенице у Србији, у обзир се узима садржај влаге и примеса, пре свега лако одвојивих, а за разлику од светске праксе, не контролише се садржај протеина. Новим правилником ће то бити промењено, а садржај протеина је у високој корелацији с већином параметара технолошког квалитета пшенице, који представљају њену погодност за одређене видове прераде“, каже др Јасна Мастиловић.

Она указује и на то да се не контролише ензимска активност, која упозорава на пшеницу оштећеног квалитета услед проклијавања зрна на њиви.

Д. Млађеновић