У Врднику представљене иновације у пољопривреди

Покрајински секретар за пољопривреду Вук Радојевић подсетио је на пројекат „Антарес” новосадског института „БиоСенс” који је 2016. освојио прво место у Европи, у оквиру позива Европске комисије „Хоризонт 2020 - тајминг”, намењеног стварању европских центара изврсности у научним истраживањима.

Циљ тог пројекта је да кроз синергију ИТ сектора и пољопривреде развија аграр као најзначајнији сегмент домаће индустрије, кроз трансфер иновација из истраживања у привреду, што треба да убрза економски развој земље, саопштио је организациони тим Форума.

„Антарес” има буџет од 28 милиона евра, од чега 14 милиона представљају бесповратна средства ЕУ, а 14 милиона је национално суфинансирање које је већ обезбедила Влада.

- „БиоСенс” је један од водећих европских научноистраживачких института посвећен савременим примењеним и тржишно-оријентисаним истраживањима у области пољопривреде и хране, а ових дана с њима потписујемо уговор о дигиталном контролингу којим ћемо добити пресек стања на војвођанским пољима - рекао је Радојевић.

Он је најавио и израду дигиталне платформе која ће олакшати рад покрајинског Секретаријата за пољопривреду, али и планирање производње и активности пољопривредницима на њиховим парцелама.Радојевић је рекао да се припрема концепција аграрног буџета Војводине јер је циљ војвођанске владе од 2016. да ојача пољопривреду, тако да ће максимално могуће бити повећан финансијски износи по газдинству и подршка млађим пољопривредницима, виноградарству и винарству.

Владан Дабовић из компаније „Логит Солушнс” је, говорећи о коришћењу дронова и примени одговарајућих софтвера у пољопривреди, указао да ће у свету до 2020. године бити 10 пута више комерцијалних дронова-летећих камера, него авиона којима управљају пилоти.

Он је представио пројекат „Агремо”, оценивши га као „највећу технолошку иновацију у Србији у сарадњи са америчком компанијојм која развија софтверску платформу за управљање дроновима”. „Агремо” треба да омогући произвођачима разних пољопривредних култура да обезбеде информацију са својих имања, тако што би софтверским анализама добијали једноставне и лако читљиве информације.

„Тренутно имамо више од 3.000 тих произвоида који се користе у педесетак земаља, али у Србији имамо - нула производа”, рекао је Дабовић.Он је навео пример да у свету пољопривредници куповином трактора добијају бесплатно дрон са одговарајућим софтером и упутствима за коришћење.

„Наш је посао да објаснимо како и колико је то просто и једноставно за употребу, а једини начин за то је да се у овај посао уђе уз помоћ државе и њену фиансијску подршку”, нагласио је Дабовић.Дводневни форум Храна за Европу који у Врднику организују Економски институт и Друштво аграрних економиста Србије данас наставља са радом.