Недимовић: Национална велетржница - излог српског аграра
БЕОГРАД: Национална велетржница треба у будућности да буде излог српског аграра и платформа за извоз пољопривредних производа из Србије на светска тржишта, изјавио је данас министар пољопривреде Бранислав Недимовић и најавио доношење закона о националној велетржници.
Заједнички план државе и Града Београда је да национална велетржижница буде на месту постојеће Велетржнице Београд, која ће бити проширена, а у плану су и улагања потенцијалних инвеститора, међу којима је и Ал Дахра.
Недимовић је новинарима након обиласка Велетржинице са замеником градоначелника Београда Гораном Весићем рекао да ће се на националној велетржници наћи пољопривредни производи малих коопераната у кругу од 100 километара око Београда.
"Сви ти људи имају муку како да продају своју робу. Нови закон о националној велетржници омогућио би да се на овом месту роба прикупља и препакује у складу са стандардима тржишта на која извозимо", каже министар пољопривреде.
Објаснио је да ће национална велетржница, као платформа за дистрибуцију робе по читавом свету, омогућити даљи развој српске пољопривреде.
Навео је и добар положај велетржнице, јер су у близини сви ауто-путеви, пољопривредна производња у Србији највећа је у кругу од 100 километара око Београда, а близу је и аеродром.
"Без логистике у пољопривреди не може више ништа да се уради", нагласио је Недимовић.
Постојећа Велетржница је у власништву Града Београда, налази се на 17 хектара, има једну модерну халу и управну зграду, а Весић каже да је сада прилика да Град Београд заједно са државом направи националну велетржницу.
Национална велетржница, како је рекао, обухватиће много више простора и постаће место са кога се пласирају пољопривредни производи из Србије и из Београда у свет, а нови закон ће дефинисати изградњу нове хале.
"У пољопривреди је веома важан пласман. Ми ћемо на овај начин обезбедити пласман наших пољопривредних производа у свету, односно помоћи пољопривредним пороизвођачима и нашој пољопривреди", навео је Весић.
За Београд је, каже, пољопривреда важна, а осим туризма који је најбрже растућа пољопривредна грана и окретања ка креативној индустрији и стартап секотру, пољопривреда је трећа шанса.
Весић је навео да је у Београду 242.000 хектара обрадиве површине од чега се обрађује 150.000 хектара, те нагласио да ће грађани, на примеру ПКБ-а који је купила Ал Дахра, у наредних неколико година видети шта значи када неко ко је озбиљан у пољопривреди дође и уложи средства, и шта значи на модеран начин се бавити пољопривредом.
"Будемо ли имали националну велетржницу ми ћемо моћи да утичемо на цене пољопривредних производа у Београду, оне ће сигурно бити ниже зато што ће понуда бити већа", рекао је Весић.
Навео је да је Недимовић први министар пољопривреде који је препознао шансу коју има Велетржница.
"Ово је већ сада највећа велетржница на Балкану. Када будемо уложили у њу она ће бити сигурно бити и најмодернија и најопремљенија, а зато су нам потребни и они који ће улагати. Ал Дахра је такође један од потенцијалних улагача. Заиста можемо да урадио добру ствар и за српску и за београдску пољопривреду", поручио је Весић.
Директор АЛ Дахра Србија Војин Лазаревић је рекао да Велетржишна може да буде нова тачка спајања између инвеститора у Уједињеним Арапским Емиратима и Србије.
"Стављање Велетржнице у функцију српског прозора у свет када је у питању аграр је изванредна идеја коју апсолутно треба подржати", каже Лазаревић.
Навео је да је у овом тренуку у ПКБ-у у току инвестициони циклус који ће трајати у наредне две до три године, а у коме треба да се инвестира више од 180 милиона евра у унапређење ПКБ.
"Са таквим унапређењем добићемо фирму какав је ПКБ био некада", каже Лазаревић и наводи да је Србија земља која је 17. у свету по количини обрадивог земљишта што, наглашава, значи да је судбина Србије пољопривреда.
"Овакве иницијативе и Града Београда и Републике према развоју аграра очигледно су препознате у свету. Фирме из УАЕ који су глобалан светски инвеститор нарочито у аграру су очигледно изабрали Србију за неке од својих најважнијих инвестиција", каже Лазаревић.
Данас је, додаје, српски аграр већ на том нивоу да може да прозводи много више него што су потребе српског тржишта и зато је извоз веома важан.