Nedimović: Nacionalna veletržnica - izlog srpskog agrara
BEOGRAD: Nacionalna veletržnica treba u budućnosti da bude izlog srpskog agrara i platforma za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na svetska tržišta, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i najavio donošenje zakona o nacionalnoj veletržnici.
Zajednički plan države i Grada Beograda je da nacionalna veletržižnica bude na mestu postojeće Veletržnice Beograd, koja će biti proširena, a u planu su i ulaganja potencijalnih investitora, među kojima je i Al Dahra.
Nedimović je novinarima nakon obilaska Veletržinice sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem rekao da će se na nacionalnoj veletržnici naći poljoprivredni proizvodi malih kooperanata u krugu od 100 kilometara oko Beograda.
"Svi ti ljudi imaju muku kako da prodaju svoju robu. Novi zakon o nacionalnoj veletržnici omogućio bi da se na ovom mestu roba prikuplja i prepakuje u skladu sa standardima tržišta na koja izvozimo", kaže ministar poljoprivrede.
Objasnio je da će nacionalna veletržnica, kao platforma za distribuciju robe po čitavom svetu, omogućiti dalji razvoj srpske poljoprivrede.
Naveo je i dobar položaj veletržnice, jer su u blizini svi auto-putevi, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji najveća je u krugu od 100 kilometara oko Beograda, a blizu je i aerodrom.
"Bez logistike u poljoprivredi ne može više ništa da se uradi", naglasio je Nedimović.
Postojeća Veletržnica je u vlasništvu Grada Beograda, nalazi se na 17 hektara, ima jednu modernu halu i upravnu zgradu, a Vesić kaže da je sada prilika da Grad Beograd zajedno sa državom napravi nacionalnu veletržnicu.
Nacionalna veletržnica, kako je rekao, obuhvatiće mnogo više prostora i postaće mesto sa koga se plasiraju poljoprivredni proizvodi iz Srbije i iz Beograda u svet, a novi zakon će definisati izgradnju nove hale.
"U poljoprivredi je veoma važan plasman. Mi ćemo na ovaj način obezbediti plasman naših poljoprivrednih proizvoda u svetu, odnosno pomoći poljoprivrednim poroizvođačima i našoj poljoprivredi", naveo je Vesić.
Za Beograd je, kaže, poljoprivreda važna, a osim turizma koji je najbrže rastuća poljoprivredna grana i okretanja ka kreativnoj industriji i startap sekotru, poljoprivreda je treća šansa.
Vesić je naveo da je u Beogradu 242.000 hektara obradive površine od čega se obrađuje 150.000 hektara, te naglasio da će građani, na primeru PKB-a koji je kupila Al Dahra, u narednih nekoliko godina videti šta znači kada neko ko je ozbiljan u poljoprivredi dođe i uloži sredstva, i šta znači na moderan način se baviti poljoprivredom.
"Budemo li imali nacionalnu veletržnicu mi ćemo moći da utičemo na cene poljoprivrednih proizvoda u Beogradu, one će sigurno biti niže zato što će ponuda biti veća", rekao je Vesić.
Naveo je da je Nedimović prvi ministar poljoprivrede koji je prepoznao šansu koju ima Veletržnica.
"Ovo je već sada najveća veletržnica na Balkanu. Kada budemo uložili u nju ona će biti sigurno biti i najmodernija i najopremljenija, a zato su nam potrebni i oni koji će ulagati. Al Dahra je takođe jedan od potencijalnih ulagača. Zaista možemo da uradio dobru stvar i za srpsku i za beogradsku poljoprivredu", poručio je Vesić.
Direktor AL Dahra Srbija Vojin Lazarević je rekao da Veletržišna može da bude nova tačka spajanja između investitora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Srbije.
"Stavljanje Veletržnice u funkciju srpskog prozora u svet kada je u pitanju agrar je izvanredna ideja koju apsolutno treba podržati", kaže Lazarević.
Naveo je da je u ovom trenuku u PKB-u u toku investicioni ciklus koji će trajati u naredne dve do tri godine, a u kome treba da se investira više od 180 miliona evra u unapređenje PKB.
"Sa takvim unapređenjem dobićemo firmu kakav je PKB bio nekada", kaže Lazarević i navodi da je Srbija zemlja koja je 17. u svetu po količini obradivog zemljišta što, naglašava, znači da je sudbina Srbije poljoprivreda.
"Ovakve inicijative i Grada Beograda i Republike prema razvoju agrara očigledno su prepoznate u svetu. Firme iz UAE koji su globalan svetski investitor naročito u agraru su očigledno izabrali Srbiju za neke od svojih najvažnijih investicija", kaže Lazarević.
Danas je, dodaje, srpski agrar već na tom nivou da može da prozvodi mnogo više nego što su potrebe srpskog tržišta i zato je izvoz veoma važan.