Не треба се бојати што пшеница није никла

Уместо да се поља зелене, њиве нам изгледају пусте. На онима које изгледају уредно само се земља црни, док оне где су видљиви трагови обраног кукуруза чекају да буду узоране. И тако једни ратари чекају кишу, да им семе проклија, други ишчекују да се земља навлажи јер се по сувој не може орати.

У сваком случају, никако не треба преоравати посејане површине, упозоравају стручњаци јер, уколико је семе пшенице декларисано, оно ће нићи, само треба бити стрпљив.

То, додуше, знају и ратари, али опет стрепе, питајући се шта ће бити са семеном и какву ће пшеницу догодине имати за жетву.

Научни сарадник Института за ратарство и повртарство у Новом Саду др Владимир Аћин каже да нема потребе за страх да ће семе у земљи иструнути.

– У атмосфери се ништа не дешава, семе је у сувој земљи, и микробилошка активност је мала па не постоји бојазан да га штеточине нападну – предочава др Аћин. – Било је случајева, додуше не у скорије време, да је пшеница ницала и у јануару, фебруару, па је опет род пшенице доспевао за жетву не као у протеклих десет година – крајем јуна и почетком јула, већ касније, али не много, свега неколико дана.

Упркос суши, др Аћин наводи да се пшеница ипак понегде зелени, и то у околини Бачке Тополе и Суботице. Тамо је, вели, било, малчице кише, таман толико да клица пробије површински слој земље.

По његовим речима, ратари који планирају да ове јесени посеју пшеницу још нису закаснили, али треба да пре сетве обавезно преко ораница прођу тањирачом.

– Прошао је оптималан рок за сетву, али је било година када се пшеница сејала и у касну јесен, па чак и зими, крајем децембра. Они који сада одлуче да сеју, треба да ставе десет до 20 одсто више семена него обично – наглашава др Аћин.

По подацима Удружења „Жита Србије”, ове јесени пшеницом је посејано 600.000 хектра, али директор Вукосав Саковић каже да су пољопривредници још заинтересовани за сетву премда је прошао оптималан рок за то, али чекају да прво падне киша па тек онда да положе семе у земљу.

– Имамо озбиљан проблем са сушом, која погађа и Европу, па нам нема друге него да будемо стрпљиви и чекамо да се клима промени – наводи Саковић.

– У јужном Банату посејано је око 20.000 хектара пшенице, што је више него прошле јесени, али жито није никло, па ишчекујемо падавине – каже Ненад Манић из Удружења „Банатски паори”. – Нећемо преоравати јер знамо да то не треба чинити, добро семе је посејано, али нећемо ни орати, док не падне киша.

У средњем Банату, каже председник Савеза пољопривредника Баната Драган Клеут, не памти се суша као ова јер у околини Зрењанина кише је било још 3. августа, и то не велике.

– Очекујемо да, ако киша не падне у наредне две-три седмице, од пшенице неће бити ништа – каже Клеут. – Семе сада као да је у шљунку.

Клеут сматра да је наше подручје погодила елементарна непогода, због дугог сушног периода.

Ни у другим деловима Војводине пшеница није никла па остаје нада да ће се клима променити и донети тако очекиване падавине.

Др Аћин каже да је током октобра у протеклих  30 година било просечно 54 литра кише по квадратном метру, а да је у Новом Саду овог октобра пало свега седам литара, и то не ођедном, већ по малчице.

– Да би семе никло, сада треба да падне између 20 до 30 литара кише по квадратном метру – истиче научни сарадник др Владимир Аћин.

        З. Делић