Ne treba se bojati što pšenica nije nikla

Umesto da se polja zelene, njive nam izgledaju puste. Na onima koje izgledaju uredno samo se zemlja crni, dok one gde su vidljivi tragovi obranog kukuruza čekaju da budu uzorane. I tako jedni ratari čekaju kišu, da im seme proklija, drugi iščekuju da se zemlja navlaži jer se po suvoj ne može orati.

U svakom slučaju, nikako ne treba preoravati posejane površine, upozoravaju stručnjaci jer, ukoliko je seme pšenice deklarisano, ono će nići, samo treba biti strpljiv.

To, doduše, znaju i ratari, ali opet strepe, pitajući se šta će biti sa semenom i kakvu će pšenicu dogodine imati za žetvu.

Naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da nema potrebe za strah da će seme u zemlji istrunuti.

– U atmosferi se ništa ne dešava, seme je u suvoj zemlji, i mikrobiloška aktivnost je mala pa ne postoji bojazan da ga štetočine napadnu – predočava dr Aćin. – Bilo je slučajeva, doduše ne u skorije vreme, da je pšenica nicala i u januaru, februaru, pa je opet rod pšenice dospevao za žetvu ne kao u proteklih deset godina – krajem juna i početkom jula, već kasnije, ali ne mnogo, svega nekoliko dana.

Uprkos suši, dr Aćin navodi da se pšenica ipak ponegde zeleni, i to u okolini Bačke Topole i Subotice. Tamo je, veli, bilo, malčice kiše, taman toliko da klica probije površinski sloj zemlje.

Po njegovim rečima, ratari koji planiraju da ove jeseni poseju pšenicu još nisu zakasnili, ali treba da pre setve obavezno preko oranica prođu tanjiračom.

– Prošao je optimalan rok za setvu, ali je bilo godina kada se pšenica sejala i u kasnu jesen, pa čak i zimi, krajem decembra. Oni koji sada odluče da seju, treba da stave deset do 20 odsto više semena nego obično – naglašava dr Aćin.

Po podacima Udruženja „Žita Srbije”, ove jeseni pšenicom je posejano 600.000 hektra, ali direktor Vukosav Saković kaže da su poljoprivrednici još zainteresovani za setvu premda je prošao optimalan rok za to, ali čekaju da prvo padne kiša pa tek onda da polože seme u zemlju.

– Imamo ozbiljan problem sa sušom, koja pogađa i Evropu, pa nam nema druge nego da budemo strpljivi i čekamo da se klima promeni – navodi Saković.

– U južnom Banatu posejano je oko 20.000 hektara pšenice, što je više nego prošle jeseni, ali žito nije niklo, pa iščekujemo padavine – kaže Nenad Manić iz Udruženja „Banatski paori”. – Nećemo preoravati jer znamo da to ne treba činiti, dobro seme je posejano, ali nećemo ni orati, dok ne padne kiša.

U srednjem Banatu, kaže predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, ne pamti se suša kao ova jer u okolini Zrenjanina kiše je bilo još 3. avgusta, i to ne velike.

– Očekujemo da, ako kiša ne padne u naredne dve-tri sedmice, od pšenice neće biti ništa – kaže Kleut. – Seme sada kao da je u šljunku.

Kleut smatra da je naše područje pogodila elementarna nepogoda, zbog dugog sušnog perioda.

Ni u drugim delovima Vojvodine pšenica nije nikla pa ostaje nada da će se klima promeniti i doneti tako očekivane padavine.

Dr Aćin kaže da je tokom oktobra u proteklih  30 godina bilo prosečno 54 litra kiše po kvadratnom metru, a da je u Novom Sadu ovog oktobra palo svega sedam litara, i to ne ođednom, već po malčice.

– Da bi seme niklo, sada treba da padne između 20 do 30 litara kiše po kvadratnom metru – ističe naučni saradnik dr Vladimir Aćin.

        Z. Delić