ЛЕТИЋИ СА ЧЕНЕЈА СУ МАЈСТОРИ ОРГАНСКОГ ПОВРТАРСТВА Без хемије у салати, ротквицама, спанаћу...
Главица салате, веза младог лука и ротквица, килограм паприке, спанаћа...из органске производње приближне су по ценама овог поврћа добијеног на конвенционални начин.
Некада је органско поврће било двоструко скупље, али сада када се направи калкулација коштања поврћа у малопродаји, између две производње нема велике разлике.
- Килограм паприке произведене органским путем без хемије је увек 300 динара, а паприка из конвенционале производње може да буде и 150 динара, али и 250 динара килограм - каже вишегодишња повртарка органских намирница на отвореном и затвореном простору Нада Летић са Ченеја у близини Новог Сада. - И веза младог црног органског лука од стотину динара приближна је, а на неким пијацама и маркетима иста са овим поврћем из баште доспелог за исхрану применом хемијских заштитних средстава .И органски грашак, кељ, боранија... такође се по ценама не разлику од поврћа насталог конвенционалом производњом.
Упркос томе, површине под органском храном се споро увећавају, премда од органске производње на два хектара четворчлана породица може пристојно да живи, каже саговорница „Дневника”, која је у послу званично од 2011. године, када је за поврће добила сертификат.
- Породица Летић се у сетрификацију поврћа упустила из личних разлога јер смо годинама радили по принципима органске производње па смо 2011. године одлучили да имамо сертификат да би наше поврће добило на вредности, а не куповало на часну реч.
По речима Наде Летић, у органској производњи треба доста личног рада, знатно више него у конвенционалној повртарској производњи па вероватно то одвраћа пољопривреднике од производње здраве хране. Али, с друге стране, напомиње, новац се не троши на скупа хемијска заштитна средстава већ издатак представају само сертификација и радна снага. Мада је код свих органских повртара производња органских биљака породичан посао па се ангажовање сезонских радника своди на упошљавање једног радника сваки дан или повремено.
Нада Летић истиче да поврће продаје у Органској улици на Рибљој пијаци у Новом Саду и у маркетима у Београду и да се дешава да некада тржишту треба и више намирнице него што има да понуди. Подвлачи да Град Нови Сад годинама улаже у органску производњу тако што произвођачима здравих намирница сноси трошкове малтене целокупне производње. - Можемо новац добити за трошкова сертификације, анализу поврћа и воду.... фолије за пластенике, пластенике, алат.... Тако да смо презадовољни начином на који град Нови Сад брине о нама. Од ове године и Министарство пољопривреде води више рачуна о нама. По хектару сада можемо да добијемо субвенције у износу од 63.000 динара, што је сасвим довољно новца за потребе органске производње.
Она каже да се у органском повртарству мора бити истрајан. - Треба испунити гомилу услова да би поврће било органско, коров се мора ручно уклањати, уредно водити дневник производње поврћа - како се гаји и напредује, колико се користи органско ђубриво и који препарати се користе за заштиту поврћа од инсеката, јер постоји листа средстава који се могу користити објављена на сајту Министарства пољопривреде. Треба и слушати шта кажу сертификационе куће које надгледају производњу. Период конверзије земљишта траје три године. За то време, сваке године, ради се анализа земљишта и проверава квалитет воде.
З. Делић
