Лешници заменили пшеницу и кукуруз у Бачу

Али ново доба донело је и новине у пољопривредној производњи па ратари све чешће на војвођанским њивама сеју друге кулутре, биљне и воћне, о којима ранијих деценија није било ни помена да могу успевати у равници, попут лешника, купина, ароније…

На то их подстичу и агроекономисти, који све чешће саветују ратаре да крену с нечим новим па су тако, следећи савете стручњака, земљорадници у општини Бач подигли засаде лешника на чак 50 хектара.

Саднице те воћке пре 13 година први је посадио на мало више од хектара у атару Бођана Павле Ковачев, и у томе, уз још једног пољопривредника у суседној Вајској, био зачетник те воћарске производње.

Сада су стабла лешника Павла Ковачева у пуном роду.

Воћњак је у међувремену Ковачев проширио на још хектар и сматра, бар за сада, да није погрешио. 

– Остао сам без после као пољомеханичар после 21 године радног стажа, али сам се током радног века бавио и пољопривредом – прича Ковачев, који је, размишњајући о томе којим послом да се бави у пољопривреди, послушао савет супруге Штефаније, учитељице по професији. – Она је на идеју дошла спремајући колаче у којима лешници доприносе лепшем укусу и увек су били скупљи од ораха. И сада, рецимо, за лешнике треба дати више пара него за орахе. На новосадској најпрометнијој пијаци – Футошкој, килограм лешника на пијачним тезгама је 900 динара, а ораха 700.

Пре него што је посадио лешнике, Ковчев каже да је однео земљу на анализу. То чини и сада, сваке три године, и у третирању тла слуша савете струке.

Доста је, вели, и читао на интернету о лешницима пре него што се одлучио да се њима бави, а откада их је посадио, редовно одлази на Департман за воћарство и виноградарство при Пољопривредном факутету у Новом Саду и слуша упутства професора. 

– Лешник воли, сунце, воду и простор и не захвета много неге ни улагања – каже Павле Ковачев. – Пре него што су се стабла развила, три године сам сејао пасуљ, да би простор био максимално искоришћен. Имао сам и до 900 килограма пасуља, који сам део продао на мало од куће, а део на Кванташкој пијаци у Новом Саду. Сада су стабла широка и висока има много хладовине и не може се ништа сејати.

После пет година, прича Ковачев, почео је да пристиже род, а после шесте и седме „баш их је било”.

Пре садње испитати тржиште

Ковачев саветује да, пре него што се отпочне бизнис, произвођачи обавезно провере тржиште, каква је понуда и потражња.

– Када сам засадио лешнике, на њивама их није ни било. Сада има доста воћњака лешника, не само у околини Бача већ широм покрајине и ш Србије. И велетрговци кажу да лешника има доста у понуди па треба бити опрезан. Дуг је период док не крене пун род и није једноставно окренути се другој производњи ако се покаже да лешници немају цену ни купаца – истиче Павле Ковачев.

– Одмах сам имао заливни систем, за пумпе и црева с обе стране засада добио сам подстицаје од Покрајинског секретаријата за пољопривреду. Сада, када роди три па и три и по тоне лешника, треба ми скупљачица. Машина је скупа и зато ћу опет покушати да конкуришем за субвенције код Покрајине – истиче Павле Ковачев.

Килограм лешник на велико стаје 550 динара, а када би велетрговци плаћали шест евра, воћари би, наводи, били презадовољни

– Само једне године је килограм лешника на велико коштао 1.500 динара и више не. Они који причају да велетрговци за килограм лешника плаћају десет евра не говоре истину – наглашава Ковачев.

Он свој род прода из друге руке у велетрговину. Где после лешник иде не зна поуздано, али додаје да се у кондиторској индустрији користи ситнији. Његов род је крупнији, у воћњаку су сорте истарски дуги, кала фераро, халски yin, римски.

З. Делић