КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Због више меса сименталци замењени шаролеом

Тибор је за почетак узео 12 јуница старости 18 месеци, на предлог стручњака који су могућности држања говеда шароле по принципу крава-теле препоручили на нашем подручју, а намерава да у најскорије време на фарми повећа број грла ове расе. 

Шароле је иначе, мало заступљено говече на нашим просторима у Војводини, па и у централној Србији. У питању је раса која је добила име по француској провинцији, а настала је од говеда која су у Француску доспела из Италије заједно са римским легијама.

Раније је говеда шароле било на нашим просторима више, у Титово време, али су потиснута, делом и због тога што није било подстицаја за држање ових говеда, а од пре три година и за њих има субвенција из државне касе.

Берзе у говедарству има искуство са товом јунади сименталске расе, за које је телад набављао на вашарима од накупаца, па је проблема доста имао са угинућем, од пет до десет посто.

- Многи сточари из околине, дошли су до тога да су испразнили стаје, јер сматрају да се тов сименталаца не исплати. Нисам против сименталаца, али сам проценио да држање шаролеа може бити исплативије, поготово што очекујем да ће ова раса бити подржана из аграрног buyеta у циљу повећања производње говеђег меса. За 30.јануар смо у Утринама заказали презентацију произвођачима са подручја северне Бачке, код којих је тов јунади раније био заступљен, да би их подстакли да се прикључе, јер има најава из ресорних покрајинских и државних институција за подршку, да се увозе стеоне јунице не само старости 18 месеци, него и старости од 10 до 12 месеци – објашњава Берзе.

Он указује да овдашња газдинства говеда имају чиме да хране, јер располажу са доста површина под пашњацима, па желе да и код нас потврде искуство из Мађарске, одакле се говедина шаролеа извози за Турску и Кину, па би ту могућност могли да искористе и сточари са севера Бачке, али и из других крајева Србије.

- Има потенцијала за испашу и обезбеђење сточне хране за зимски период када су говеда у стајама. У Утринама је доста сточара који држе сименталце, али у последње време око 40 одсто газдинстава је одустало од това јунади, зато што је велики проценат угинућа, велики су трошкови ветеринарске службе, па на крају није повољна рачуница. Утовљена говеда шароле расе на тржишту постижу цену од 2,5 евра за килогрма живе ваге, док се сименталци продају за 1,9 до два евра. Већа цена код шаролеа постиже се јер је већи рандман меса који са костима достиже 60 до 62 одсто – предочава Берзе. 

Држање говеда по систему крава-теле има основне карактеристике, да се краве држе на уобичајени начин са осемењавањем и тељењем, али без муже. Краве и телад се значајни период у години држе на испаши, док су током хладнијег периода у стајама, а и у то време обезбеђује им се мање интензивна и природна исхрана. Поред шаролеа и још неких раса која се на овај начин држе у Европи, у Србији су по систему крава-теле заступљена грла сименталске расе или домаћа шарена говеда.  

Начин држања шаролеа крава-теле подразумева да се не рачуна на млеко, него телад сисају док не достигну 200 до 250 килограма, при чему се говеда пуштају на пашњак. Данас се сматра водећом расом у свету по количини произведеног чистог меса по грлу.

Шароле су крупна и тешка говеда великог оквира, са израженим ширином и дубином. Имају кратку и широку главу, релативно кратак и мишићав врат и дугачак и дубок труп. Леђна линија им је равна с много мишића. Екстремитети су кратки, а кожа средње дебљине, покривена меканом длаком пшеничне боје. Висина гребена одраслих крава је у просеку 138 цм, а бикова 145 цм. Просечна маса тела крава је око 800 кг, а бикова 1.250 кг. Краве се држе у расплоду просечно седам година и за то време дају четири до пет  телади, а у току једне лактације краве дају око 2.500 литара млека.

Текст и фото: Милорад Митровић