KOTRLJANJE RAVNICOM Zbog više mesa simentalci zamenjeni šaroleom

Tibor je za početak uzeo 12 junica starosti 18 meseci, na predlog stručnjaka koji su mogućnosti držanja goveda šarole po principu krava-tele preporučili na našem području, a namerava da u najskorije vreme na farmi poveća broj grla ove rase. 

Šarole je inače, malo zastupljeno goveče na našim prostorima u Vojvodini, pa i u centralnoj Srbiji. U pitanju je rasa koja je dobila ime po francuskoj provinciji, a nastala je od goveda koja su u Francusku dospela iz Italije zajedno sa rimskim legijama.

Ranije je goveda šarole bilo na našim prostorima više, u Titovo vreme, ali su potisnuta, delom i zbog toga što nije bilo podsticaja za držanje ovih goveda, a od pre tri godina i za njih ima subvencija iz državne kase.

Berze u govedarstvu ima iskustvo sa tovom junadi simentalske rase, za koje je telad nabavljao na vašarima od nakupaca, pa je problema dosta imao sa uginućem, od pet do deset posto.

- Mnogi stočari iz okoline, došli su do toga da su ispraznili staje, jer smatraju da se tov simentalaca ne isplati. Nisam protiv simentalaca, ali sam procenio da držanje šarolea može biti isplativije, pogotovo što očekujem da će ova rasa biti podržana iz agrarnog buyeta u cilju povećanja proizvodnje goveđeg mesa. Za 30.januar smo u Utrinama zakazali prezentaciju proizvođačima sa područja severne Bačke, kod kojih je tov junadi ranije bio zastupljen, da bi ih podstakli da se priključe, jer ima najava iz resornih pokrajinskih i državnih institucija za podršku, da se uvoze steone junice ne samo starosti 18 meseci, nego i starosti od 10 do 12 meseci – objašnjava Berze.

On ukazuje da ovdašnja gazdinstva goveda imaju čime da hrane, jer raspolažu sa dosta površina pod pašnjacima, pa žele da i kod nas potvrde iskustvo iz Mađarske, odakle se govedina šarolea izvozi za Tursku i Kinu, pa bi tu mogućnost mogli da iskoriste i stočari sa severa Bačke, ali i iz drugih krajeva Srbije.

- Ima potencijala za ispašu i obezbeđenje stočne hrane za zimski period kada su goveda u stajama. U Utrinama je dosta stočara koji drže simentalce, ali u poslednje vreme oko 40 odsto gazdinstava je odustalo od tova junadi, zato što je veliki procenat uginuća, veliki su troškovi veterinarske službe, pa na kraju nije povoljna računica. Utovljena goveda šarole rase na tržištu postižu cenu od 2,5 evra za kilogrma žive vage, dok se simentalci prodaju za 1,9 do dva evra. Veća cena kod šarolea postiže se jer je veći randman mesa koji sa kostima dostiže 60 do 62 odsto – predočava Berze. 

Držanje goveda po sistemu krava-tele ima osnovne karakteristike, da se krave drže na uobičajeni način sa osemenjavanjem i teljenjem, ali bez muže. Krave i telad se značajni period u godini drže na ispaši, dok su tokom hladnijeg perioda u stajama, a i u to vreme obezbeđuje im se manje intenzivna i prirodna ishrana. Pored šarolea i još nekih rasa koja se na ovaj način drže u Evropi, u Srbiji su po sistemu krava-tele zastupljena grla simentalske rase ili domaća šarena goveda.  

Način držanja šarolea krava-tele podrazumeva da se ne računa na mleko, nego telad sisaju dok ne dostignu 200 do 250 kilograma, pri čemu se goveda puštaju na pašnjak. Danas se smatra vodećom rasom u svetu po količini proizvedenog čistog mesa po grlu.

Šarole su krupna i teška goveda velikog okvira, sa izraženim širinom i dubinom. Imaju kratku i široku glavu, relativno kratak i mišićav vrat i dugačak i dubok trup. Leđna linija im je ravna s mnogo mišića. Ekstremiteti su kratki, a koža srednje debljine, pokrivena mekanom dlakom pšenične boje. Visina grebena odraslih krava je u proseku 138 cm, a bikova 145 cm. Prosečna masa tela krava je oko 800 kg, a bikova 1.250 kg. Krave se drže u rasplodu prosečno sedam godina i za to vreme daju četiri do pet  teladi, a u toku jedne laktacije krave daju oko 2.500 litara mleka.

Tekst i foto: Milorad Mitrović