Колекција од тридесетак сорти грожђа створена за седам деценија

Реч је о црној винској сорти под именом дионис, насталој укрштањем каберне франа и паноније, која је такође резултат рада стручњака и истраживача те образовно-научне куће. 

Тиме се број сорти винове лозе створених у Департману за 70 година постојања попео на 23, не рачунајући седам клонова и три субклона.  Колекцији достигнућа на пољу оплемењивања треба додати и девет селекција ораха, пет кајсија, девет стубастих јабука, три брескве и једну крушку.

- Дионис је од паноније наследио отпорност према пламењачи и пепелници, а од каберне франа добар квалитет - каже директор Департмана доц. др Драгослав Иванишевић. - Од њега очекујемо много јер то је прва домаћа високо квалитетна сорта са генетском отпорноћу на одређене гљивичне болести. Сазрева у трећој епохи зрења и надамо се да ће дати добре резултатате на Фрушкој гори и  јужнијим подручјима.

Једно од најзначајнијих достигнућа Департмана, по речима директора Иванишевића, јесте управо оплемењивачки рад. Стварање  сорти јесте дуготрајан процес, зна да траје више деценија, после чега следи и период у ком новостворене сорте треба да нађу место на тржишту, како код произвођача, тако и код потрошача.

- Неке сорте, које су створене на Институту су заживеле, неке нису – каже Иванишевић. -  Од оних које јесу, ваља поменути силу и пробус, који последњих десетак година постају интересантни виноградарима на Фрушкој гори, али и шире. Пробус је у тој мери занимљив да не можемо обезбедити количину садница колико тржиште тражи. Морава се доста проширила у централној Србији и шире. Панонија је наишла на добар пријем у северним поднебљима, а имамо информације да се доста раширила и у Мађарској. То су тренутно сорте које су заузеле добру позицију и имају перспективу. Ове године је признат дионис, лане је то био случај са белом ароматичном сортом по имену фрајла. Оплемењивачки рад обавља се у континуитету, преноси се генерације на генерацију научника и истраживача, тако да очекујемо нове резултате у годинама пред нама.

Према речима Драгослава Иванишевића, како за сада ствари стоје, винова лоза је добро поднела високе температуре, које, ако пређу 38-39 степен, заустављају процес фотосинтезе. Ипак, како напомиње, док се грожђе не обере и не стави у подрум, не може се ништа тврдити.

- Берба јесте близу, али се још свашта може десити. Биће ово повољна година за црне сорте, и неке беле. Берба ће бити нешто раније него што је то уобичајено. У наредних десетак дана очекујемо да крене скидање  сорти из прве епохе зрења,  као што су шардоне и пино бели, сиви, можда и црни. Италијански ризлинг  би за три недеље могли почети да беремо - поручује наш саговорник.

За ово чиме се данас Департман може похвалити и што јесте, темељи су ударени у Сремским Карловцима, када је решењем председништва и Главног Извршног одбора Народне скупштине  АП Војводине 1. априла 1947. године основан Покрајински завод за виноградарство и винарство. Завод  је основан ради унапређења виноградарства и винарства, као и науке. Већ крајем те године делатност му  је проширена на воћарство. Након неколико трансформација 1961. године прераста у Институт за виноградарство и воћарство са пет одсека, међу којима је био и Одсек за оплемењивање воћака и винове лозе. Десет година касније бива припојен Пољопривредном факултету, од 1975. делује као Институт за воћарство, виноградарство и хортикултуру, а  2002. мења назив у Департман. Од 2006. у делокруг рада Депармана уврштена је и пејзажна архитектура.

На огледном добру у Сремским Карловцима, које је саставни део Департмана, тренутно се на  14 хектара узгаја лоза. Поседује  више од 800 сорти и клонова.

- То је богата, највећа колекција у овом делу Европе и део је светске банке биљних гена – објашњава Иванишевић. -  Бавимо се физиологијом  винове лозе, изучавањем подлога, свим оним што је у вези са виноградарством, тако да се свих 14 хектара могу сматрати  експерименталним или матичним засадима.

Међутим, у Департману се и производи вино и то је делатност која представља значајан извор прихода. Иванишевић не спори финансијски ефекат од тог вида делатности, али наглашава да је то уједно и најбољи начин промоције резултата и публикације самих сорти, јер, како каже, док се не произведе добро вино и потрошачи  га не пробају, ни виноградари неће бити заинтересовани за садњу таквих сорти.

- У том смислу наша производња јесте оријентисана ка сортама и клоновима, које смо сами створили баш због тога да бисмо их  популаризовали и презентовали – вели Иванишевић. -  Тренутно имамо вина од сорте пробус, силе, петре, те италијанског ризлинга – клона селекционисаног на огледном добру.

Обележавање јубилеја Департман је почео у мају научно-стручним скупом “Нове сорте и клонови винове лозе”, а  до краја године предстоји  још неколико програма. Један од њих је стручна конференција посвећена хортикултури и пејзажној архитектури, а промоција монографије о Департману, на којој ће бити представљени и сви резултати и достигнућа у протеклих 70 година, би требало да буде на огледном добру у Карловцима крајем октобра.  И традиционални скуп воћара који се на Пољопривредном факултету организује дужи низ година, овог пута биће у знаку јубилеја.

Зорица Милосављевић

Ђ. Радивојевић