Kolekcija od tridesetak sorti grožđa stvorena za sedam decenija

Reč je o crnoj vinskoj sorti pod imenom dionis, nastaloj ukrštanjem kaberne frana i panonije, koja je takođe rezultat rada stručnjaka i istraživača te obrazovno-naučne kuće. 

Time se broj sorti vinove loze stvorenih u Departmanu za 70 godina postojanja popeo na 23, ne računajući sedam klonova i tri subklona.  Kolekciji dostignuća na polju oplemenjivanja treba dodati i devet selekcija oraha, pet kajsija, devet stubastih jabuka, tri breskve i jednu krušku.

- Dionis je od panonije nasledio otpornost prema plamenjači i pepelnici, a od kaberne frana dobar kvalitet - kaže direktor Departmana doc. dr Dragoslav Ivanišević. - Od njega očekujemo mnogo jer to je prva domaća visoko kvalitetna sorta sa genetskom otpornoću na određene gljivične bolesti. Sazreva u trećoj epohi zrenja i nadamo se da će dati dobre rezultatate na Fruškoj gori i  južnijim područjima.

Jedno od najznačajnijih dostignuća Departmana, po rečima direktora Ivaniševića, jeste upravo oplemenjivački rad. Stvaranje  sorti jeste dugotrajan proces, zna da traje više decenija, posle čega sledi i period u kom novostvorene sorte treba da nađu mesto na tržištu, kako kod proizvođača, tako i kod potrošača.

- Neke sorte, koje su stvorene na Institutu su zaživele, neke nisu – kaže Ivanišević. -  Od onih koje jesu, valja pomenuti silu i probus, koji poslednjih desetak godina postaju interesantni vinogradarima na Fruškoj gori, ali i šire. Probus je u toj meri zanimljiv da ne možemo obezbediti količinu sadnica koliko tržište traži. Morava se dosta proširila u centralnoj Srbiji i šire. Panonija je naišla na dobar prijem u severnim podnebljima, a imamo informacije da se dosta raširila i u Mađarskoj. To su trenutno sorte koje su zauzele dobru poziciju i imaju perspektivu. Ove godine je priznat dionis, lane je to bio slučaj sa belom aromatičnom sortom po imenu frajla. Oplemenjivački rad obavlja se u kontinuitetu, prenosi se generacije na generaciju naučnika i istraživača, tako da očekujemo nove rezultate u godinama pred nama.

Prema rečima Dragoslava Ivaniševića, kako za sada stvari stoje, vinova loza je dobro podnela visoke temperature, koje, ako pređu 38-39 stepen, zaustavljaju proces fotosinteze. Ipak, kako napominje, dok se grožđe ne obere i ne stavi u podrum, ne može se ništa tvrditi.

- Berba jeste blizu, ali se još svašta može desiti. Biće ovo povoljna godina za crne sorte, i neke bele. Berba će biti nešto ranije nego što je to uobičajeno. U narednih desetak dana očekujemo da krene skidanje  sorti iz prve epohe zrenja,  kao što su šardone i pino beli, sivi, možda i crni. Italijanski rizling  bi za tri nedelje mogli početi da beremo - poručuje naš sagovornik.

Za ovo čime se danas Departman može pohvaliti i što jeste, temelji su udareni u Sremskim Karlovcima, kada je rešenjem predsedništva i Glavnog Izvršnog odbora Narodne skupštine  AP Vojvodine 1. aprila 1947. godine osnovan Pokrajinski zavod za vinogradarstvo i vinarstvo. Zavod  je osnovan radi unapređenja vinogradarstva i vinarstva, kao i nauke. Već krajem te godine delatnost mu  je proširena na voćarstvo. Nakon nekoliko transformacija 1961. godine prerasta u Institut za vinogradarstvo i voćarstvo sa pet odseka, među kojima je bio i Odsek za oplemenjivanje voćaka i vinove loze. Deset godina kasnije biva pripojen Poljoprivrednom fakultetu, od 1975. deluje kao Institut za voćarstvo, vinogradarstvo i hortikulturu, a  2002. menja naziv u Departman. Od 2006. u delokrug rada Deparmana uvrštena je i pejzažna arhitektura.

Na oglednom dobru u Sremskim Karlovcima, koje je sastavni deo Departmana, trenutno se na  14 hektara uzgaja loza. Poseduje  više od 800 sorti i klonova.

- To je bogata, najveća kolekcija u ovom delu Evrope i deo je svetske banke biljnih gena – objašnjava Ivanišević. -  Bavimo se fiziologijom  vinove loze, izučavanjem podloga, svim onim što je u vezi sa vinogradarstvom, tako da se svih 14 hektara mogu smatrati  eksperimentalnim ili matičnim zasadima.

Međutim, u Departmanu se i proizvodi vino i to je delatnost koja predstavlja značajan izvor prihoda. Ivanišević ne spori finansijski efekat od tog vida delatnosti, ali naglašava da je to ujedno i najbolji način promocije rezultata i publikacije samih sorti, jer, kako kaže, dok se ne proizvede dobro vino i potrošači  ga ne probaju, ni vinogradari neće biti zainteresovani za sadnju takvih sorti.

- U tom smislu naša proizvodnja jeste orijentisana ka sortama i klonovima, koje smo sami stvorili baš zbog toga da bismo ih  popularizovali i prezentovali – veli Ivanišević. -  Trenutno imamo vina od sorte probus, sile, petre, te italijanskog rizlinga – klona selekcionisanog na oglednom dobru.

Obeležavanje jubileja Departman je počeo u maju naučno-stručnim skupom “Nove sorte i klonovi vinove loze”, a  do kraja godine predstoji  još nekoliko programa. Jedan od njih je stručna konferencija posvećena hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi, a promocija monografije o Departmanu, na kojoj će biti predstavljeni i svi rezultati i dostignuća u proteklih 70 godina, bi trebalo da bude na oglednom dobru u Karlovcima krajem oktobra.  I tradicionalni skup voćara koji se na Poljoprivrednom fakultetu organizuje duži niz godina, ovog puta biće u znaku jubileja.

Zorica Milosavljević

Đ. Radivojević