ЈЕСТЕ ЛИ СЕ УЖЕЛЕЛИ? ДОМАЋЕ ВОЋЕ НАМ СТИЖЕ РАНИЈЕ НЕГО ИКАД Вишње се беру месец дана пре него што смо навикли због топлог времена ВОЋАРИ ЗА САДА ТРЉАЈУ РУКЕ ЗБОГ ЗАРАДЕ
Воћар из Черевића у Срему Милан Ковачевић почео је бербу вишања сорте ерди ботермо знатно раније него протеклих година јер је топла клима допринела да род пре сазри.
Ковачевић каже за „Дневник” да је ову сорту вишања ранијих година брао крајем јуна, али да је неколико година уназад то чинио средином шестог месеца, да би ове године већ у првој декади маја доспеле за пијацу. - Од ове сезоне очекујем добар род, око десет килограма по стаблу и солидну цену - казао је Ковачевић. - Килограм вишања навелико сада кошта око 200 динара, док на пијаци килограм овог воћа вреди од 250 до 300 динара. Са том ценом уклопићу се у покривању трошкова производње. Највише, као и ранијих година, отићи ће на трошкове дневница берача, који годинама код мене раде и чији сат ове сезоне кошта 500 динара.
Он има још три сорте вишања - облачинску, шумадинку и пирамиш, које, како процењује, стижу за бербу око 25. маја, таман када заврши са бербом сорте ерди, која је, истиче, одлична за прераду и јело, отпорна на мраз, сушу и није превише осетљива на болести и штеточине.
- Целокупан род продајем на пијачним тезгама у Новом Саду и околним местима и за сада сам задовољан потражњом. У воћњаку и на пијаци помаже ми супруга, ћерка и син, који су сада, уз сезонске раднике, укључени и у бербу вишања - напомиње Ковачевић и додаје да је лане имао подбачај у производњи због леда који је уништио целокупан род. Ове године, напомиње, за разлику од других подручја у Србији, воћари на Фрушкој гори добро су прошли јер није било мраза, осим што је дувао јак ветар у време када су цветале шљиве, па ће их бити мање него лане и ранијих година. На другом воћу које има још у воћњаку очекује просечан и квалитетан род.
По подацима Републичког завода за статистику, под вишњама смо лане имали укупно 19.614 хектара, од којих се 2.042 хектара налазило у Војводини. Укупно је, по статистици, прошле године убрано 144.849 тона вишања, односно 10.563 тоне у северном делу земље. Просечан принос на подручју Србије био је 7,4 тона по хектару, а у АП Војовдини 5,2 тоне по хектару.
У 2022. години род вишања и површине биле су веће него прошле године, пошто је статистика израчунала да смо те године воће убирали на подручју Србије са 19.875 хектара, укупно набрали 164.446 тона, а просечан принос био је 8,3 тоне по хектару.
Ковачевић у воћњаку нема систем за наводњавање ни противградну заштину, једино што воће третира заштитним средствима без којих, како каже, не би ни било воћа. - Покушавао сам да уведем систем за наводњавање, али на терену где се налази мој воћњак нема воде. То воћу не смета, бар за сада, јер је клима углавном добра, има и сунца и кише.
З. Делић
Наше вишње највише су куповали Руси, Немци и Французи
Према подацима Привредне коморе Србије, прошле године извезили смо мало изнад 32.500 тона вишања у вредности од 45,1 милиона евра. Највише смо их продали у Руски Федерацију за 16,5 милиона евра, затим у Немачку од које смо за наше вишње добили 12 милиона евра и у Француски одакле нам је стигло четири милиона евра. Домаће вишње стизале су и до купаца у Италији , Белгији и Аустирији, од којих смо добили приближно по два милиона евра.