JESTE LI SE UŽELELI? DOMAĆE VOĆE NAM STIŽE RANIJE NEGO IKAD Višnje se beru mesec dana pre nego što smo navikli zbog toplog vremena VOĆARI ZA SADA TRLJAJU RUKE ZBOG ZARADE
Voćar iz Čerevića u Sremu Milan Kovačević počeo je berbu višanja sorte erdi botermo znatno ranije nego proteklih godina jer je topla klima doprinela da rod pre sazri.
Kovačević kaže za „Dnevnik” da je ovu sortu višanja ranijih godina brao krajem juna, ali da je nekoliko godina unazad to činio sredinom šestog meseca, da bi ove godine već u prvoj dekadi maja dospele za pijacu. - Od ove sezone očekujem dobar rod, oko deset kilograma po stablu i solidnu cenu - kazao je Kovačević. - Kilogram višanja naveliko sada košta oko 200 dinara, dok na pijaci kilogram ovog voća vredi od 250 do 300 dinara. Sa tom cenom uklopiću se u pokrivanju troškova proizvodnje. Najviše, kao i ranijih godina, otići će na troškove dnevnica berača, koji godinama kod mene rade i čiji sat ove sezone košta 500 dinara.
On ima još tri sorte višanja - oblačinsku, šumadinku i piramiš, koje, kako procenjuje, stižu za berbu oko 25. maja, taman kada završi sa berbom sorte erdi, koja je, ističe, odlična za preradu i jelo, otporna na mraz, sušu i nije previše osetljiva na bolesti i štetočine.
- Celokupan rod prodajem na pijačnim tezgama u Novom Sadu i okolnim mestima i za sada sam zadovoljan potražnjom. U voćnjaku i na pijaci pomaže mi supruga, ćerka i sin, koji su sada, uz sezonske radnike, uključeni i u berbu višanja - napominje Kovačević i dodaje da je lane imao podbačaj u proizvodnji zbog leda koji je uništio celokupan rod. Ove godine, napominje, za razliku od drugih područja u Srbiji, voćari na Fruškoj gori dobro su prošli jer nije bilo mraza, osim što je duvao jak vetar u vreme kada su cvetale šljive, pa će ih biti manje nego lane i ranijih godina. Na drugom voću koje ima još u voćnjaku očekuje prosečan i kvalitetan rod.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, pod višnjama smo lane imali ukupno 19.614 hektara, od kojih se 2.042 hektara nalazilo u Vojvodini. Ukupno je, po statistici, prošle godine ubrano 144.849 tona višanja, odnosno 10.563 tone u severnom delu zemlje. Prosečan prinos na području Srbije bio je 7,4 tona po hektaru, a u AP Vojovdini 5,2 tone po hektaru.
U 2022. godini rod višanja i površine bile su veće nego prošle godine, pošto je statistika izračunala da smo te godine voće ubirali na području Srbije sa 19.875 hektara, ukupno nabrali 164.446 tona, a prosečan prinos bio je 8,3 tone po hektaru.
Kovačević u voćnjaku nema sistem za navodnjavanje ni protivgradnu zaštinu, jedino što voće tretira zaštitnim sredstvima bez kojih, kako kaže, ne bi ni bilo voća. - Pokušavao sam da uvedem sistem za navodnjavanje, ali na terenu gde se nalazi moj voćnjak nema vode. To voću ne smeta, bar za sada, jer je klima uglavnom dobra, ima i sunca i kiše.
Z. Delić
Naše višnje najviše su kupovali Rusi, Nemci i Francuzi
Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine izvezili smo malo iznad 32.500 tona višanja u vrednosti od 45,1 miliona evra. Najviše smo ih prodali u Ruski Federaciju za 16,5 miliona evra, zatim u Nemačku od koje smo za naše višnje dobili 12 miliona evra i u Francuski odakle nam je stiglo četiri miliona evra. Domaće višnje stizale su i do kupaca u Italiji , Belgiji i Austiriji, od kojih smo dobili približno po dva miliona evra.
