ИЗВОЗ СУВЕ ШЉИВЕ ВЕЛИКА ШАНСА ЗА СРПСКЕ ВОЋАРЕ Французи полудели чачанском „надом”
ЧАЧАК: У Србији је посађено преко 40 милиона стабала шљиве, а по производњи овог воћа наша земља се налази међу лидерским позицијама у свету.
Ипак, извоз шљиве у свежем стању за већину воћара није профитабилан, па се многи одлучују за сушење плодова и на тај начин их дистрибуирају код иностраних купаца.
– Сува шљива је далеко скупља од свеже, зараде има зависно од године до године, није потражња увек иста. За извоз цена је солидна, а наша шљива најтраженија је у Француској, али сматрамо да ће се интересовање за суву шљиву проширити што би нама прерађивачима донело сигурнији и бољи пласман – рекао је за РИНУ Слободан Ђурђевић, воћар из Тополе.
За постизање високог квалитета осушених плодова шљиве избор одговарајуће сорте за сушење један је од најважнијих предуслова.
– Од 18 сорти шљиве створених у Институту за воћарство у Чачку, по својим позитивним карактеристикама и погодношћу плода за различите намене, пре свега сушење, од новије створених, посебно се издваја сорта Нада. То је сорта комбинованих својстава, погодна за свежу потрошњу, сушење и различите видове прераде. Настала је укрштањем сорти Стенлеј и Сколдуш а за нову сорту призната је 2012. године – каже др Олга Митровић из чачанске научне установе.
Резултати истраживања спроведених у Институту за воћарство указују да плодови сорте Нада имају повољне технолошке карактеристике за прераду сушењем од којих су најзачајније одговарајућа маса, повољан удео коштице и тамна боја покожице. Врло битна карактеристика је и да током сушења из плодова не долази до цурења сока. Рандман сушења је повољан, мањи од четири, што значи да је за један килограм суве шљиве у просеку потребно мање од четири килограма свеже.
– Осушени плодови су пријатне ароме и слаткастог укуса, тамно обојени због чега се допадају потрошачима који су навикли на тамну боју суве шљиве. Такође, испитивања су показала да плодови Наде представљају богат извор полифенолних једињења који доприносе повећању антиоксидативног капацитета и стога представљају снажне антиоксидансе – поручује др Олга Митровић.
Плодови ове сорте у нашим еколошким условима сазревају средином августа. Уједначене су крупноће, просечне тежине од 35 до 45 грама, елиптичног облика, тамно плаве боје коју прекрива обилни пепељак. Атрактивног су изгледа, слаткастог укуса и доброг квалитета. Месо плода је жуте боје, умерено чврсто и сочно. Коштица је средње крупноће и цепача је, односно потпуно се одваја од меса плода. Плодови у просеку садрже 16,50% растворљивих сувих материја и мањи садржај киселина што узрокује виши индекс сласти, односно слађи укус.
(РИНА)