Где у пластеницима има добре организације, има и зараде
КУЛА: У затвореном простору гајимо поврће на свега око 2.500 хектара, мада та производња може пољопривредницима да буде далеко исплативија од сетве житарица на више десетине хектара.
Годишње из пластеника добијемо око 245.000 тона поврћа, још 400.000 тона у баштама за сопствене потребе породица или зелених пијаца, а милион тона поврћа произведе се на отвореном простору, речено је на недавном саветовању повртара на тему „Савремена производња поврћа”. Под поврћем имамо, у просеку, око 110.000 хектара, а гајимо 41 повртну врсту, од којих је економски значајно 30.
Проф. др Жарко Илин са Пољопривредног факултета у Новом Саду споменуо је да произведемо више поврћа него што су нам потребе, које су милион до 1,2 милиона тона, па добар део заврши у извозу.
Међутим, професор је напоменуо да немамо довољно такозваних топлољубивих повртарских врста у предзимском и зимском периоду и раном пролећу, а то су: парадајз, паприка, краставци и зелена салата и ово поврће зато увозима из Северне Македоније, Албаније, Грчке и Турске.
Тај увоз, навео је, могла би надоместити већа производња у пластеницима посебно погодна за пољопривреднике који имају мале поседе или живе у градским срединама.
Зато за оне који желе да се огледају у овом послу вреди чути искуства газдинства Славка Петеља из Куле, који се производњом поврћа у пластеницима баве седам година.
Он каже да извор прихода лези у доброј организацији и повољним тржишним условима у окружењу, без обзира на конкуренцију.
У газдинству Петељ пластеници су одмах уз кућу и тренутно им доспева род зелене салата и младог лука, које ће брзо да замени паприка, парадајз и краставци.
- У посао је укључена цела породица, свих пет чланова који тачно знају шта су им задужења - каже Славко Петељ за „Дневник”. - Таквом организацијом не ослањамо се на сезонске раднике, којих не само што нема довољно на тржишту рада већ и штедимо, јер немамо издатака за скупе дневнице, па је и то разлог засто пластеничка производња може да буде исплатива.
Славко Петељ напомиње да целокупну производњу поврћа продаје на шест пијаца у Кули, Врбасу и Србобрану и да у томе, такоће, има предности.
- Пијаце су близу, не треба пуно горива да се стигне до њих, па је и трошак за гориво минималан. Имамо своје муштерије, без обзира на то што у Кули и околини има још повртара који исто поврће гаје у пластеницима. Зелена салата и млади лук се одлично продају и зими и не треба да стрепимо да ли ћемо успети да их продамо.
Три трошка за поврће из пластеника
Славко Петељј спомиње и трошкове производње и наводи да има три издатка: струју, хибриде и заштитна средства.
- Производња поврћа у пластеницима не иде без енергената, воде и струје, која покреће заливни систем. Имам ископан бунар повезан са каналом и зато имам воду бесплатно, па њу не морам да плаћам - навео је Петељ.
У доброј пијачној продаји Славко Петељј види још једну погодност. Не мора да тргује са накупцима који обарају цене и тако наносе финансијску штету повртарима који често због немогућности да продају робу праве губитке и излазе из производње.
Газдиство Петељ сада поврће гаји у пластеницма на 2.000 квадрата али планира да се шири. Лане су добили подстицаје од Покрајинског секретаријата за пољопривреду и у тој мери Петељ види перспективу за све који озбиљно хоће да се баве производњом хране у заштићеном простору.
- Ми смо у пољопривреди одавно, али пре седам година смо се окренули поврћу у пластеницима, што се показало као добар избор јер је и цена поврћа виша када му није сезона - наглашава Петељ. - Свеже поврће је скупље сада него лети. Главица зелене салате, рецимо, сада је на пијацама 50 динара, што је виша цена него током лета - каже Петељ.
З. Делић