Где у пластеницима има добре организације, има и зараде

Годишње из пластеника добијемо око 245.000 тона поврћа, још 400.000 тона у баштама за сопствене потребе породица или зелених пијаца, а милион тона поврћа произведе се на отвореном простору, речено је на недавном саветовању повртара на тему „Савремена производња поврћа”. Под поврћем имамо, у просеку, око 110.000 хектара, а гајимо 41 повртну врсту, од којих је економски значајно 30.

Проф. др Жарко Илин са Пољопривредног факултета у Новом Саду споменуо је да произведемо више поврћа него што су нам потребе, које су милион до 1,2 милиона тона, па добар део заврши у извозу.

Међутим, професор је напоменуо да немамо довољно такозваних топлољубивих повртарских врста у предзимском и зимском периоду и раном пролећу, а то су: парадајз, паприка, краставци и зелена салата и ово поврће зато увозима из Северне Македоније, Албаније, Грчке и Турске.

Тај увоз, навео је, могла би надоместити већа производња у пластеницима посебно погодна за пољопривреднике који имају мале поседе или живе у градским срединама.

Зато за оне који желе да се огледају у овом послу вреди чути искуства газдинства Славка Петеља из Куле, који се производњом поврћа у пластеницима баве седам година.

Он каже да извор прихода лези у доброј организацији и повољним тржишним условима у окружењу, без обзира на конкуренцију.

У газдинству Петељ пластеници су одмах уз кућу и тренутно им доспева род зелене салата и младог лука, које ће брзо да замени паприка, парадајз и краставци.

- У посао је укључена цела породица, свих пет чланова који тачно знају шта су им задужења - каже Славко Петељ за „Дневник”. - Таквом организацијом не ослањамо се на сезонске раднике, којих не само што нема довољно на тржишту рада већ и штедимо, јер немамо издатака за скупе дневнице, па је и то разлог засто пластеничка производња може да буде исплатива.

Славко Петељ напомиње да целокупну производњу поврћа продаје на шест пијаца у Кули, Врбасу и Србобрану и да у томе, такоће, има предности.

- Пијаце су близу, не треба пуно горива да се стигне до њих, па је и трошак за гориво минималан. Имамо своје муштерије, без обзира на то што у Кули и околини има још повртара који исто поврће гаје у пластеницима. Зелена салата и млади лук се одлично продају и зими и не треба да стрепимо да ли ћемо успети да их продамо.

Три трошка за поврће из пластеника

Славко Петељј спомиње и трошкове производње и наводи да има три издатка: струју, хибриде и заштитна средства.

- Производња поврћа у пластеницима не иде без енергената, воде и струје, која покреће заливни систем. Имам ископан бунар повезан са каналом и зато имам воду бесплатно, па њу не морам да плаћам - навео је Петељ.

У доброј пијачној продаји Славко Петељј види још једну погодност. Не мора да тргује са накупцима који обарају цене и тако наносе финансијску штету повртарима који често због немогућности да продају робу праве губитке и излазе из производње.

Газдиство Петељ сада поврће гаји у пластеницма на 2.000 квадрата али планира да се шири. Лане су добили подстицаје од Покрајинског секретаријата за пољопривреду и у тој мери Петељ види перспективу за све који озбиљно хоће да се баве производњом хране у заштићеном простору.

- Ми смо у пољопривреди одавно, али пре седам година смо се окренули поврћу у пластеницима, што се показало као добар избор јер је и цена поврћа виша када му није сезона - наглашава Петељ. - Свеже поврће је скупље сада него лети. Главица зелене салате, рецимо, сада је на пијацама 50 динара, што је виша цена него током лета - каже Петељ.

З. Делић