Gde u plastenicima ima dobre organizacije, ima i zarade

Godišnje iz plastenika dobijemo oko 245.000 tona povrća, još 400.000 tona u baštama za sopstvene potrebe porodica ili zelenih pijaca, a milion tona povrća proizvede se na otvorenom prostoru, rečeno je na nedavnom savetovanju povrtara na temu „Savremena proizvodnja povrća”. Pod povrćem imamo, u proseku, oko 110.000 hektara, a gajimo 41 povrtnu vrstu, od kojih je ekonomski značajno 30.

Prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu spomenuo je da proizvedemo više povrća nego što su nam potrebe, koje su milion do 1,2 miliona tona, pa dobar deo završi u izvozu.

Međutim, profesor je napomenuo da nemamo dovoljno takozvanih toploljubivih povrtarskih vrsta u predzimskom i zimskom periodu i ranom proleću, a to su: paradajz, paprika, krastavci i zelena salata i ovo povrće zato uvozima iz Severne Makedonije, Albanije, Grčke i Turske.

Taj uvoz, naveo je, mogla bi nadomestiti veća proizvodnja u plastenicima posebno pogodna za poljoprivrednike koji imaju male posede ili žive u gradskim sredinama.

Zato za one koji žele da se ogledaju u ovom poslu vredi čuti iskustva gazdinstva Slavka Petelja iz Kule, koji se proizvodnjom povrća u plastenicima bave sedam godina.

On kaže da izvor prihoda lezi u dobroj organizaciji i povoljnim tržišnim uslovima u okruženju, bez obzira na konkurenciju.

U gazdinstvu Petelj plastenici su odmah uz kuću i trenutno im dospeva rod zelene salata i mladog luka, koje će brzo da zameni paprika, paradajz i krastavci.

- U posao je uključena cela porodica, svih pet članova koji tačno znaju šta su im zaduženja - kaže Slavko Petelj za „Dnevnik”. - Takvom organizacijom ne oslanjamo se na sezonske radnike, kojih ne samo što nema dovoljno na tržištu rada već i štedimo, jer nemamo izdataka za skupe dnevnice, pa je i to razlog zasto plastenička proizvodnja može da bude isplativa.

Slavko Petelj napominje da celokupnu proizvodnju povrća prodaje na šest pijaca u Kuli, Vrbasu i Srbobranu i da u tome, takoće, ima prednosti.

- Pijace su blizu, ne treba puno goriva da se stigne do njih, pa je i trošak za gorivo minimalan. Imamo svoje mušterije, bez obzira na to što u Kuli i okolini ima još povrtara koji isto povrće gaje u plastenicima. Zelena salata i mladi luk se odlično prodaju i zimi i ne treba da strepimo da li ćemo uspeti da ih prodamo.

Tri troška za povrće iz plastenika

Slavko Peteljj spominje i troškove proizvodnje i navodi da ima tri izdatka: struju, hibride i zaštitna sredstva.

- Proizvodnja povrća u plastenicima ne ide bez energenata, vode i struje, koja pokreće zalivni sistem. Imam iskopan bunar povezan sa kanalom i zato imam vodu besplatno, pa nju ne moram da plaćam - naveo je Petelj.

U dobroj pijačnoj prodaji Slavko Peteljj vidi još jednu pogodnost. Ne mora da trguje sa nakupcima koji obaraju cene i tako nanose finansijsku štetu povrtarima koji često zbog nemogućnosti da prodaju robu prave gubitke i izlaze iz proizvodnje.

Gazdistvo Petelj sada povrće gaji u plastenicma na 2.000 kvadrata ali planira da se širi. Lane su dobili podsticaje od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i u toj meri Petelj vidi perspektivu za sve koji ozbiljno hoće da se bave proizvodnjom hrane u zaštićenom prostoru.

- Mi smo u poljoprivredi odavno, ali pre sedam godina smo se okrenuli povrću u plastenicima, što se pokazalo kao dobar izbor jer je i cena povrća viša kada mu nije sezona - naglašava Petelj. - Sveže povrće je skuplje sada nego leti. Glavica zelene salate, recimo, sada je na pijacama 50 dinara, što je viša cena nego tokom leta - kaže Petelj.

Z. Delić