Gde u plastenicima ima dobre organizacije, ima i zarade
KULA: U zatvorenom prostoru gajimo povrće na svega oko 2.500 hektara, mada ta proizvodnja može poljoprivrednicima da bude daleko isplativija od setve žitarica na više desetine hektara.
Godišnje iz plastenika dobijemo oko 245.000 tona povrća, još 400.000 tona u baštama za sopstvene potrebe porodica ili zelenih pijaca, a milion tona povrća proizvede se na otvorenom prostoru, rečeno je na nedavnom savetovanju povrtara na temu „Savremena proizvodnja povrća”. Pod povrćem imamo, u proseku, oko 110.000 hektara, a gajimo 41 povrtnu vrstu, od kojih je ekonomski značajno 30.
Prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu spomenuo je da proizvedemo više povrća nego što su nam potrebe, koje su milion do 1,2 miliona tona, pa dobar deo završi u izvozu.
Međutim, profesor je napomenuo da nemamo dovoljno takozvanih toploljubivih povrtarskih vrsta u predzimskom i zimskom periodu i ranom proleću, a to su: paradajz, paprika, krastavci i zelena salata i ovo povrće zato uvozima iz Severne Makedonije, Albanije, Grčke i Turske.
Taj uvoz, naveo je, mogla bi nadomestiti veća proizvodnja u plastenicima posebno pogodna za poljoprivrednike koji imaju male posede ili žive u gradskim sredinama.
Zato za one koji žele da se ogledaju u ovom poslu vredi čuti iskustva gazdinstva Slavka Petelja iz Kule, koji se proizvodnjom povrća u plastenicima bave sedam godina.
On kaže da izvor prihoda lezi u dobroj organizaciji i povoljnim tržišnim uslovima u okruženju, bez obzira na konkurenciju.
U gazdinstvu Petelj plastenici su odmah uz kuću i trenutno im dospeva rod zelene salata i mladog luka, koje će brzo da zameni paprika, paradajz i krastavci.
- U posao je uključena cela porodica, svih pet članova koji tačno znaju šta su im zaduženja - kaže Slavko Petelj za „Dnevnik”. - Takvom organizacijom ne oslanjamo se na sezonske radnike, kojih ne samo što nema dovoljno na tržištu rada već i štedimo, jer nemamo izdataka za skupe dnevnice, pa je i to razlog zasto plastenička proizvodnja može da bude isplativa.
Slavko Petelj napominje da celokupnu proizvodnju povrća prodaje na šest pijaca u Kuli, Vrbasu i Srbobranu i da u tome, takoće, ima prednosti.
- Pijace su blizu, ne treba puno goriva da se stigne do njih, pa je i trošak za gorivo minimalan. Imamo svoje mušterije, bez obzira na to što u Kuli i okolini ima još povrtara koji isto povrće gaje u plastenicima. Zelena salata i mladi luk se odlično prodaju i zimi i ne treba da strepimo da li ćemo uspeti da ih prodamo.
Tri troška za povrće iz plastenika
Slavko Peteljj spominje i troškove proizvodnje i navodi da ima tri izdatka: struju, hibride i zaštitna sredstva.
- Proizvodnja povrća u plastenicima ne ide bez energenata, vode i struje, koja pokreće zalivni sistem. Imam iskopan bunar povezan sa kanalom i zato imam vodu besplatno, pa nju ne moram da plaćam - naveo je Petelj.
U dobroj pijačnoj prodaji Slavko Peteljj vidi još jednu pogodnost. Ne mora da trguje sa nakupcima koji obaraju cene i tako nanose finansijsku štetu povrtarima koji često zbog nemogućnosti da prodaju robu prave gubitke i izlaze iz proizvodnje.
Gazdistvo Petelj sada povrće gaji u plastenicma na 2.000 kvadrata ali planira da se širi. Lane su dobili podsticaje od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i u toj meri Petelj vidi perspektivu za sve koji ozbiljno hoće da se bave proizvodnjom hrane u zaštićenom prostoru.
- Mi smo u poljoprivredi odavno, ali pre sedam godina smo se okrenuli povrću u plastenicima, što se pokazalo kao dobar izbor jer je i cena povrća viša kada mu nije sezona - naglašava Petelj. - Sveže povrće je skuplje sada nego leti. Glavica zelene salate, recimo, sada je na pijacama 50 dinara, što je viša cena nego tokom leta - kaže Petelj.
Z. Delić
