Домаћи кромпир и фабрика помфрита из Каћа, лек против увоза
Помфрита из Каћа има по ресторанима, хотелима, киосцима брзе хране и великим трговачким ланцима и по том производу је фабрика "Пет фриес" јединствена у нашој земљи.
Фабрика је почела да ради током епидемије коронавируса пре три године и успела је да се одржи у тешком привредном окужењу, када угоститељски објекти нису радили.
Предузетник Димитрије Петровић из Каћа је на идеју да се бави производњом помфрит дошао размишљајући шта би могао да му буде бизнис, али и испитивања тржишта, када је сазнао да домаћег помфрита на овдашњем тржишту нема, већ да се увози.
Производну линију купио је у Кини по нижој цени него што кошта у Европској унији. Током епидемије коронавируса, када је малетене све било затворено у Кини, у два контејнера добио је производну линију и уз помоћ нашег технолога успео да је оспособи за рад.
- Кромпир се пере, љушти сече, опет пере, бланшира у врелој води, суши и у фритези пече, а онда на минус 40 степени иде на дубоко замрзавање - каже Петровић и наводи да "пет" у називу фирме, уствари, представља почетак његовог презимена.
Ове године имао је кромпира на осам хектара, а производио је у кооперацији с Пољопривредном задругом у Каћу. По његовим речима, догодине ће кромпир сејати на дулпо већој површини, али ће производњу радити сам.
- Запослићу трактористу који ће уједно водити рачуна и о заливању поврћа - наводи Петровић и додаје да сада има пет запослених, али да је у посао укључена цела породица и да му је супруга највећи ослонац јер заједничким снагама развијају посао.
Он је истакао да је пробао 50 врста кромпира, а одабрао две сорте, али који кромпир сеје и прави помфрит не открива јер је то пословна тајна. По његовим речима, у зависности од квалитета кромпира, за килограм помфрита потребно је од 1,8 до 2,2 килограма кромпира.
- Семе купујем у Холандији, а то чини 70 одсто трошкова у овој производњи - наглашава Петровић и додаје да помфрит прави само од домаћег кромпира - свог и од овдашњих повртара.
Петровић планира да од љуски кромпира производи сточни храну, да скроб из кромпира користи у прозводњи вотке, покрене производњу пиреа, прави зачињене кришке кромпира за сач и купи проточни тунел за дубоко замрзавање.
- До сада сам добијао подстицаје од Покрајине и Републике захваљујући којима сам релативно брзо обезбедио све што ми је потребно од машина. Намеравам и даље да конкуришем за субвенције јер се држава заиста труди и помаже. Треба само знати то користити и бити захвалан на сваком динару - казао је Петровић.
Радећи овај бизнис Петровић је пуно путовао по сајмовима у иностранству и упознао се с технологијом производње и прераде кромпира, а све време прати ценовна кретања кромпира на светском тржишту.
- Само је код нас кромпир најскупљи када се вади, а најјефтинији током зиме. У Холандији и Белгији, земљама које су лидери у овој производњи у сезони вађења кромпир је најјефтинији, а када крене да се складишти цена иде навише. Код нас, пошто повртари немају адекватна складишта, током зиме продају кромпир будзашто да би га се ослободили јер почиње да им се квари - истиче Петровић.
З. Делић
Фото. С.Шушњевић
ОКВИР :
Увозимо 25.000 тона помфрита
Димитрије Петровић сматра да би требало ограничити увоз помфрита јер се сада купује без царине 25.000 тона годишње.
- Потребно је одредити квоте колико годишње може да се увезе помфрита. Велики трговачки ланци су највећи увозници и диктирају цене - наглашава Петровић и дадаје да килограм пофрита кошта од 130 динара па навише без ПДВ-а.