Домаћи кисели купус „слађи” и јефтинији него у радњи
На пијацама и на посебно дозвољеним местима кренула је продаја купуса на велико.
Произвођачи га нуде у главицама и рибаног и спрам тога су и одрдили цене. Килограм Футошког у главици кошта између 30 и 40 динара, а рибаног 50. Футошки произвођачи имају већ и укисељен, којег пола килограма продају од 80 до 100 динара, а проколе од 150 динара до 180, тако да је рачуница чиста: више се исплати купити сиров и у кућним условима укиселити га, под условом да се има где држати буре, и имају добро наоштрени ножеви.
За разлику од те салате, сезона припреме друге зимнице је одавно завршена па се у домаћинствима у којима је већ заузела место у шпајзу може и пробати и давати оцене вредним домаћицама.
А оне које нису током лета хтеле да стоје поред врелог шпорета и више сати мешају пекмез, слатко и кувају ајвар и парадајз, све то ће моћи купити у домаћој радиности по прихватљивим ценама. Велике разлике у ценама између тих производа, истих артикала купљених у великим супермаркетима, а насталих у великим индустријским системима нема, па ни зимница из шпајза није ни јефтинија ни скупља, јер су за њу домаћице морале купити воће и поврће. Зато се цена те зимнице уклапа у цене из поменуте две категорије, једино што се труд не може наплатити. Разлике су незнатне и у квалитету јер произвођачи који праве зимницу на велико труде се да храна буде прихватљивог укуса, без много шећера, соли и сирћета да би муштерије задржали и за догодине, придобиле нове и створили бренд. Произвођаче повезује то што сви имају своје воће и поврће па су цене готових производа зато и прихватљиве за свачији џеп.
У великим супермартекима у току су акције па се већ од 200 динара може купити тегла краставаца, паприка, цвекле, пола литра парадајза може се наћи и за 50 динара, а литар је од 100 динара до 130. Пекмези су нешто скупљи, од 300 динара па навише. По тим ценама потрошачима зимницу нуде махом у том послу млади пољопривредни предузетници.
Осим зимнице, млади пољопривредни произвођачи праве и љуте сосове, од папирке и зачина у кооперацији.
– Потражња је велика – каже млади предузетник из Зрењанина, који је другу годину у послу и не жели да каже име, да не би покварио имиџ код купаца. – Интересовање је велико и не бих хтео да разочарам купце јер, колико год да направим, све бих продао.
На идеју је дошао, каже, јер сосови које је налазио у овдашњим радњама нису били довољно љути по његовом укусу па је зато решио да направи свој бренд. Слабији сосови су јефтинији, а они баш љути су скупљи. Цене су од 500 до 1.000 динара.
Миљана Тешановић из Вршца има свој воћњак из којег прави пекмезе, слатка и компоте. У воћњаку су, каже, још младе саднице кајсија, крушака, јабука…
– Сваке године правим све више тегли зимнице јер воће пристиже, и. што је најважније, све се прода за неколико месеци – наводи Миљана. – У прераду иде само здраво воће, а пекмез без четири до пет сати кувања није прави пекмез.
Додаје да теглу пекмеза од кајсија продаје за 350 динара, компот несто јефтиније – 300, а толико тражи и за малу теглу слатког.
Бранислав Секулић из Малог Иђоша има кооперанте и зимницу извози у десетак земаља.
– Правим ајвар, посебно киселе и печене паприке, парадајз за кување и сок, пекмезе од разног врста воћа, киселу салату од паприка, краставаца, туршију – наводи Секулић. – Сваке године дуплирам производњу па је и мени и кооперантима у Малом Иђошу добро. Ајвар је 350 динара, џемови од 300 динара па навише а сок од парадајза 250 динара.
З. Делић