Domaći kiseli kupus „slađi” i jeftiniji nego u radnji

Proizvođači ga nude u glavicama i ribanog i spram toga su i odrdili cene. Kilogram Futoškog u glavici košta između 30 i 40 dinara, a ribanog 50. Futoški proizvođači imaju već i ukiseljen, kojeg pola kilograma prodaju od 80 do 100 dinara, a prokole od 150 dinara do 180, tako da je računica čista: više se isplati kupiti sirov i u kućnim uslovima ukiseliti ga, pod uslovom da se ima gde držati bure, i imaju dobro naoštreni noževi.

Za razliku od te salate, sezona pripreme druge zimnice je odavno završena pa se u domaćinstvima u kojima je već zauzela mesto u špajzu može i probati i davati ocene vrednim domaćicama.

A one koje nisu tokom leta htele da stoje pored vrelog šporeta i više sati mešaju pekmez, slatko i kuvaju ajvar i paradajz, sve to će moći kupiti u domaćoj radinosti po prihvatljivim cenama. Velike razlike u cenama između tih proizvoda, istih artikala kupljenih u velikim supermarketima, a nastalih u velikim industrijskim sistemima nema, pa ni zimnica iz špajza nije ni jeftinija ni skuplja, jer su za nju domaćice morale kupiti voće i povrće. Zato se cena te zimnice uklapa u cene iz pomenute dve kategorije, jedino što se trud ne može naplatiti. Razlike su neznatne i u kvalitetu jer proizvođači koji prave zimnicu na veliko trude se da hrana bude prihvatljivog ukusa, bez mnogo šećera, soli i sirćeta da bi mušterije zadržali i za dogodine, pridobile nove i stvorili brend. Proizvođače povezuje to što svi imaju svoje voće i povrće pa su cene gotovih proizvoda zato i prihvatljive za svačiji džep.

U velikim supermartekima u toku su akcije pa se već od 200 dinara može kupiti tegla krastavaca, paprika, cvekle, pola litra paradajza može se naći i za 50 dinara, a litar je od 100 dinara do 130. Pekmezi su nešto skuplji, od 300 dinara pa naviše. Po tim cenama potrošačima zimnicu nude mahom u tom poslu mladi poljoprivredni preduzetnici.

Osim zimnice, mladi poljoprivredni proizvođači prave i ljute sosove, od papirke i začina u kooperaciji.

– Potražnja je velika – kaže mladi preduzetnik iz Zrenjanina, koji je drugu godinu u poslu i ne želi da kaže ime, da ne bi pokvario imidž kod kupaca. – Interesovanje je veliko i ne bih hteo da razočaram kupce jer, koliko god da napravim, sve bih prodao. 

Na ideju je došao, kaže, jer sosovi koje je nalazio u ovdašnjim radnjama nisu bili dovoljno ljuti po njegovom ukusu pa je zato rešio da napravi svoj brend. Slabiji sosovi su jeftiniji, a oni baš ljuti su skuplji. Cene su od 500 do 1.000 dinara.

Miljana Tešanović iz Vršca ima svoj voćnjak iz kojeg pravi pekmeze, slatka i kompote. U voćnjaku su, kaže, još mlade sadnice kajsija, krušaka, jabuka…

– Svake godine pravim sve više tegli zimnice jer voće pristiže, i. što je najvažnije, sve se proda za nekoliko meseci – navodi Miljana. – U preradu ide samo zdravo voće, a pekmez bez četiri do pet sati kuvanja nije pravi pekmez.

Dodaje da teglu pekmeza od kajsija prodaje za 350 dinara, kompot nesto jeftinije – 300, a toliko traži i za malu teglu slatkog.

Branislav Sekulić iz Malog Iđoša ima kooperante i zimnicu izvozi u desetak zemalja.

– Pravim ajvar, posebno kisele i pečene paprike, paradajz za kuvanje i sok, pekmeze od raznog vrsta voća, kiselu salatu od paprika, krastavaca, turšiju – navodi Sekulić. – Svake godine dupliram proizvodnju pa je i meni i kooperantima u Malom Iđošu dobro. Ajvar je 350 dinara, džemovi od 300 dinara pa naviše a sok od paradajza 250 dinara.       

Z. Delić