Добра цена посејала 675.000 пшенице, фали више снега
НОВИ САД: Пшеница засејана јесенас на 675.000 хектара у добром је стању и већ се избокорила, али добро би јој користио снежни покривач. То је рекао директор Удружења за унапређење производње и извоз жита и уљарица “Жита Србије” Вукосав Саковић.
Он је рекао да под том културом одавно нису биле тако велике површине, ог чега је 80 одсто засејано у општималном року.
Подсетио је да је деведесетих година пшеница сејана на више од 700.000 хектара.
Није добро то што је јесенас за половину засејаних површина коришћено меркантилно такозвано семе с тавана, рекао је Саковић.
Произвођачи су, према његовим речима, одлучили да засеју веће површине пшеницом због тога што може да претрпи најмању штету од суше, пошто се жање почетком лета.
Простран је оценио да је овогодишња јесења сетва била добра и да је укупно засејано око 800.000 хектара свих јесењих култура, али да треба повећавати те површине до милион хектара, како би се избегле последице климатских промена и суша.
То је најјефтинији начин да се смањи штета од високих температура и зато се треба вратити сетви ража, овса, хељде и спелта, рекао је Простран.
Те старе врсте житарица су, како је рекао, поново тражене на тржишту јер се све више користе у индустрији, овас за пахуљице, спелт има мање глутена, хељда за хлеб и друге производе.
Други разлог за сетву пшенице на већим површинама је, како је рекао, добра цена тог пољопривредног производа од јесени и ниски трошкови производње.
Додао је да је јечмом јесенас засејано око 60.000 хектара, што је уобичајена површина последњих година.
Кукурузом ће ове године, како је рекао Саковић, бити засејано од 900.000 до 950.000 хектара, што је мање него прошле године, када је под том културом било око милион хектара, због тога што су повећане површине под пшеницом и уљаном репицом, а више ће се засејати и сунцокрета.
Пољопривредни стручњак Милан Простран рекао је да ове јесени засејано око 30.000 хектара уљане репице, а то је дупло више него прошле године.
Интересовање индустрије за уљану репицу повећало је производњу, јер су развијене нове сорте које имају квалитетнија својства и цене су због тога веће него пшенице и кукуруза, рекао је Простран.
Додао је да трошкови сетве уљане репице нису већи него за пшеницу, а жање се пре летњих високих температура па се тако избегавају ризици од суше и мањег приноса.
Посебна врста уљане репице може се, како је објаснио, користити за производњу биодизела, али “нафтни лоби је толико јак да спречава производњу те културе”.
Д. Дн.
