ВОЋЊАЦИ ЦВЕТАЈУ, ПАШЊАЦИ НЕСТАЈУ Шта каже анализа пољопривреде од 2012. до 2023?
Трансформација пољопривредног система у Србији, као и у осталим транзиционим европским државама, није завршена, а актуелни процеси су веома детерминисани економском транзицијом и процесом приступања Европској унији.
То се очитује пре свега кроз промене у власничкој структури, величини газдинстава и коришћењу земљишта, показали су резултати истраживања „Структурне промене у пољопривреди и утицај на економски раст”, које је објавио Републички завод за статистику.
Аутори истраживања наводе да се пољопривредна газдинства у транзиционим државама разликују од оних у развијеним европским државама у погледу аграрне структуре, економске снаге, специјализације, нивоа механизације и структуре запослености.
Оцењују да је, поред незавршеног процеса трансформације, пољопривредни систем у Србији суочен са новим изазовима, као што су климатске промене, деградација животне средине и биодиверзитета.
Ипак, као највећи јаз пољопривредног сектора наше земље у односу на развијеније транзиционе европске државе истичу велики заостатак у продуктивности.
180.000 хектара мање коришћеног земљишта
Резултати пописа пољопривреде и пописа становништва показали су да су на структурне промене у пољопривреди изразито утицали неповољни демографски трендови на руралном подручју.
То су, на пример, пад броја становништва у руралним насељима, који је био двоструко бржи од пада броја укупног становништва, тренд пада броја чланова по домаћинству, интензиван процес демографског старења, неповољна образовна структура.
Структурна анализа резултата пописа пољопривреде 2012. и 2023. указала је на бројне неповољне трендове у структури коришћеног пољопривредног земљишта и породичних газдинстава, као и правних лица и предузетника.
Заустављена је фрагментација поседа, али је настављен тренд пада броја газдинстава са искључивим приходима од пољопривреде, као и становника ангажованих на пољопривредним активностима, 2012. године сваки пети, а 2023. године сваки шести становник.
Смањење сеоског становништва за 389.000
Смањење сеоског становништва за 389.000 за десет година, истичу аутори истраживања, показује размере смањења радне снаге у пољопривреди. Просечан број чланова по домаћинству на руралном подручју је смањен са 3,05 на 2,75, а у градским насељима са 2,77 на 2,44. Пописни подаци показују да је просечна старост укупног становништва 2011–2022. повећана за 1,7 година, код градског за 0,7 година, а код сеоског становништва за 1,9 година, са 43,3 на 45,2 године.
Процес демографског пражњења руралног подручја је посебно интензивиран у међупописном периоду од 2011. године до 2022. године, јер док је укупан пад броја становништва износио 7,5 одсто, пад броја становништва на сеоском подручју је био 13,3 одсто.
Негативни трендови бележе се и када је реч о расположивом пољопривредном земљишту јер је оно у деценији од 2012. до 2023. године смањено са 5,35 милиона хектара на четири милиона хектара, док је коришћено пољопривредно земљиште смањено за 180.000 хектара.
196.000 хектара под воћњацима
Структура коришћеног пољопривредног земљишта (КПЗ) 2023. године је знатно промењена у односу на 2012. Мада је земљиште под ораницама и баштама незнатно повећано са 2,513 на 2,518 милиона хектара, у структури КПЗ је повећало своје учешће са 73,1 одсто на 77,7 одсто.
Воћњаци су повећани са 163.000 хектара на 196.000 хектара, чиме су повећали своје учешће у структури КПЗ са 4,8 одсто на 6,1 одсто, земљиште под виноградима је смањено са 22.200 хектара на 18.200 хектара.
Највећи пад регистрован је код ливада и пашњака, пошто је укупна површина ливада и пашњака смањена са 713.000 хектара на 469.000.
