ДА ЛИ ЈЕ ЦРНОМОРСКА БУРА ДОТАКЛА ЦЕНУ ПШЕНИЦЕ У СРБИЈИ Ево колике су откупне цене

У руско-украјинском рату страда и светско тржиште, а ситуацију додатно компликује и излазак Русије из црноморског споразума о безбедном извозу жита. Међутим, иако је било најава да ће се и наши паори овајдити због наводног поскупљења хлебног жита због црноморске, од тога, сва је прилика, неће бити ништа. Тачније, на домаћем тржишту нема знатнијих промена, те пшеница остаје јефтина. Кључни проблем је, изгледа, чињеница да у Србији тренутно има 4,5 милиона тона пшенице у силосима док су домаће потребе, по најслободнијој рачуници, највише 1,5 милиона тона.Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин казао је за „Дневник” да ће цену пшенице у свету у наредном периоду диктирати огромне количине жита у свету, а и на домаћем тржишту ће, такође, количине пшенице утицати на то колико ће бити килограм жита. - Наша земља, као никада раније, са прелазним залихама има око 4,5 милиона тона жита, коју би требало продати у извоз јер нам за домаће потребе не треба више од око 1,6 милиона тона - казао је Галетин.

Он је напоменуо да је на Берзи у Чикагу онога момента када се чуло да је Руска Федерација изашла из споразума о извозу жита пшенице поскупела четири посто и да тренутно тона на тој берзи вреди 240 долара а у Паризу 232 евра.

Са Продуктне берзе Нови Сад за „Дневник” су саопштили да ће тржиште сигурно одреаговати на информацију да није обновљен тзв. „Црноморски споразум”. - Ако један значајан извозни „вентил” као што су три црноморске луке које су предмет споразума и преко којих је за годину дана прошло око 33 милиона тона робе није више у функцији, закључак се сам намеће како би то могло да утиче на тржиште - рекли су на Берзи.

У ком правцу ће цена пшенице ићи на Берзи су рекли да се не баве таквим прогнозама. - Све што се деси на тржишту, а што берза саоштава јесу информације које корисницима могу бити важне да сами закључе шта би могло да се деси са ценама у наредном периоду.

Али, на наше тржиште то није имало никаквог о?ека. Мада је и цене жита од 27,5 динара, колико држава плаћа нови род намењен Републичким робним резервама, знатно виша у односу на берзанско трговање. Посебно у односу на период током жетве, када су велики откупљивачи давали аконтну цену од 19 и 20 динара, а потом пошто су напунили складишта истакли 20 динара као коначну цену и по тој цени и пазарили жито. То сведоче паори из многих места Бачке Баната и Срема.

Ратар Дејан Ракић из Араца код Зрењанина казао је да су у Банату земорадници продали жито за 20 динара килограм пре него што су Робне резерве Србије изашле са понудом о откупу новог рода. - Шта смо могли друго него да га продамо да би бар нешто дугова вратили, јер су нам стизале наплате за репоматеријал и закуп земљишта - казао је Ракић и навео да су од пшенице паори у губицима око 200 евра по јутру.

Како се могло чути на Берзи у Новом Саду, која је посредник у окупу нове пшенице, интересовање за продају овогодишњег рода је огромно. Већ је откупљена петина од планираних 200.000 тона, односно обрађено је око 500 до 600 захтева и ускладиштено 40.000 тона.

З. Делић