DA LI JE CRNOMORSKA BURA DOTAKLA CENU PŠENICE U SRBIJI Evo kolike su otkupne cene
Zbog toga nema promena ni uprkos tome što je pre nedelju dana država saopštila da će kupiti 200.000 tona pšenice po 27,5 dinara, dok je ponder cena pšenice na Produktnoj berzi Novi Sad 24,7 dinara
U rusko-ukrajinskom ratu strada i svetsko tržište, a situaciju dodatno komplikuje i izlazak Rusije iz crnomorskog sporazuma o bezbednom izvozu žita. Međutim, iako je bilo najava da će se i naši paori ovajditi zbog navodnog poskupljenja hlebnog žita zbog crnomorske, od toga, sva je prilika, neće biti ništa. Tačnije, na domaćem tržištu nema znatnijih promena, te pšenica ostaje jeftina. Ključni problem je, izgleda, činjenica da u Srbiji trenutno ima 4,5 miliona tona pšenice u silosima dok su domaće potrebe, po najslobodnijoj računici, najviše 1,5 miliona tona.Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin kazao je za „Dnevnik” da će cenu pšenice u svetu u narednom periodu diktirati ogromne količine žita u svetu, a i na domaćem tržištu će, takođe, količine pšenice uticati na to koliko će biti kilogram žita. - Naša zemlja, kao nikada ranije, sa prelaznim zalihama ima oko 4,5 miliona tona žita, koju bi trebalo prodati u izvoz jer nam za domaće potrebe ne treba više od oko 1,6 miliona tona - kazao je Galetin.
On je napomenuo da je na Berzi u Čikagu onoga momenta kada se čulo da je Ruska Federacija izašla iz sporazuma o izvozu žita pšenice poskupela četiri posto i da trenutno tona na toj berzi vredi 240 dolara a u Parizu 232 evra.
Sa Produktne berze Novi Sad za „Dnevnik” su saopštili da će tržište sigurno odreagovati na informaciju da nije obnovljen tzv. „Crnomorski sporazum”. - Ako jedan značajan izvozni „ventil” kao što su tri crnomorske luke koje su predmet sporazuma i preko kojih je za godinu dana prošlo oko 33 miliona tona robe nije više u funkciji, zaključak se sam nameće kako bi to moglo da utiče na tržište - rekli su na Berzi.
U kom pravcu će cena pšenice ići na Berzi su rekli da se ne bave takvim prognozama. - Sve što se desi na tržištu, a što berza saoštava jesu informacije koje korisnicima mogu biti važne da sami zaključe šta bi moglo da se desi sa cenama u narednom periodu.
Ali, na naše tržište to nije imalo nikakvog o?eka. Mada je i cene žita od 27,5 dinara, koliko država plaća novi rod namenjen Republičkim robnim rezervama, znatno viša u odnosu na berzansko trgovanje. Posebno u odnosu na period tokom žetve, kada su veliki otkupljivači davali akontnu cenu od 19 i 20 dinara, a potom pošto su napunili skladišta istakli 20 dinara kao konačnu cenu i po toj ceni i pazarili žito. To svedoče paori iz mnogih mesta Bačke Banata i Srema.
Ratar Dejan Rakić iz Araca kod Zrenjanina kazao je da su u Banatu zemoradnici prodali žito za 20 dinara kilogram pre nego što su Robne rezerve Srbije izašle sa ponudom o otkupu novog roda. - Šta smo mogli drugo nego da ga prodamo da bi bar nešto dugova vratili, jer su nam stizale naplate za repomaterijal i zakup zemljišta - kazao je Rakić i naveo da su od pšenice paori u gubicima oko 200 evra po jutru.
Kako se moglo čuti na Berzi u Novom Sadu, koja je posrednik u okupu nove pšenice, interesovanje za prodaju ovogodišnjeg roda je ogromno. Već je otkupljena petina od planiranih 200.000 tona, odnosno obrađeno je oko 500 do 600 zahteva i uskladišteno 40.000 tona.
Z. Delić