Будимовић: Музно говедарство у кризи због пада броја грла, не по производњи
БЕОГРАД: Наше музно говедарство је у вишедеценијској кризи, по паду броја грла, али не толико по производњи, јер је по музном грлу повећана, а доба короне и политичка ситуација са Украјином и Русијом је довела до драстичних промена у производњи, не само у Србији него и у Европи, рекао је Танјугу Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.
Навео је да су храна за животиње, енергенти, припрема те хране поскупели, јер ко се бави музним говедарством мора да се бави и ратарством у производњи.
Према његовим речима, нису се снашли, имали су константну прозводњу без несташица што је, како каже, велики успех, али треба сести и видети како даље.
''Sistеmska решења морају да разграниче производњу у централној Србији и у Војводини. То нису исти услови, ако говоримо о премијама за млеко или подстицајима сигурно не може да буде истог ранга. Наша производња млека се углавном количински одвија у централној Србији, ту су домаћинства и поседи уситњени, немају велике површине под житарицама и ту мора да се направи прва разлика'', рекао је Будимовић.
Казао је да су битни и генетика и репродукција, као и да удружења фармера, која углавном реагују у кризним ситуацијама, покушају да склопе чврсте партнерске уговоре са млекарама, односно прерађивачима, а као још један битан фактор навео и трговце.
Како је рекао, узрок незадовољства су цене због великог распона за исти посао - 40 и за 70 динара по литру.
''Држава је урадила шта је могла у смислу подстицаја, не финансирања прозводње, већ подстицаја и то је доста пара. Једноставно, та помоћ фармерима треба да да резултате. Највише новца иде за премију за млеко која не даје резултате, јер је незадовољство велико. Велику улогу треба тражити и у место где може да се утиче - то је однос између млекара и трговаца. Видимо да су осцилације цена од прошле године када је била дестабилизација у снабдевању један кратак период, после тога је све ишло нормално у смислу снабдевања'', рекао је Будимовић.
Набео је да је музно говедарство веома специфично и треба детаљно сагледати ту врсту производње да када фармери у партнерским уговорима договарају цене кроз своја удружења, могу да кажу ако буде виша цена да ту добит деле, као и да када цена пада, да губитак поделе.
Према његовим речима, ниједан фармер нема исту цену и плаћања и производње млека, али има доста заједничких именитеља који могу на неки на начин да кажу која су минимална одступања и која је реална цена.
''Srbija је увела таксу на млеко и млечне прерађевине. Превелмани, посебно царинско оптерећење које се примењује последње две недеље, још није дало очекиване резултате. То је мера која се примењује приликом увоза одређених врста производа, посебно опетерећење и то је у једном проценту било дефинисано Споразумом о стабилизацију и придруживању и постоји могућност да се то објасни у Бриселу. Када дође до великих поремећаја на тржишту, треба да се документује и тражи од ЕУ, а Европске комисија се љути што ми то сад примењујемо. Једноставно, прете неким контра мерама приликом извоза неких наших примарних производа типа житарице и воће, попут јабука и малина'', изјавио је Будимовић.
Како је објаснио, траже да се примени реципроцитет и да је Србија у неком тренутку имала недостатак млека, затим увоз, па за кратак период до извоза и, како је рекао, треба доказати да је то тако за кратко време.
''У пролеће већина крава се тели и то самим тим резултира повећањем прозводње сировог млека, али то је повећање до 20 посто, нема већих фактора производње и зелена храна даје већу количину млека. Ми производимо довољно за сопствене потребе, нама је потребно да нам се омогући пласман на тржишта, и то производа од млека, као што је ЦЕФТА, Кина, Руска федерација, Саудијска Арабија. Ни једна држава у свету нема толико добрих трговачких уговора склопљених и са Европом, Америком, Кином, Турском, Саудијском Арабијом, а једноставно то се не реализује'', казао је Будимовић.
Додао је да и то један од фактора који би требало узети у обзир и разрадити га.
Према његовим речима, није обичај да прасетина, односно жива прасад, буду скупља од јагњади и да је прошле године у ово доба цена прасади била 230-260 динара по килограму живе ваге, док су јагњад била око 400 динара, а сада је то изједначено.
''Недостатак је прасади у Србији и Евопи. Европа је кренула у рестрикцију производње у сточарству због загађења околине и производње метана.Ту је и болест афричке куге и свиње која је врло присутна у ЕУ и која је економска болест за ове животиње и допринела је да се број прасади смањи. То је објашњење'', изјавио је Будимовић.
Каже да ће бити довољно меса за празнике и да нема потребе за бригом.
Како је рекао, најављене су и акције појефтињења и да је ово прави тренутак да се у производњи свиња направи заокрет у позитивном смислу, а то је да се повећа број прасади који треба да уђе у тов.