Плацеви поред ауто-путева више не вреде милионе
НОВИ САД: Власници њива на ободу великих градова имали су од њих користи утолико што су тек убрано воће и поврће лакше транспортовали до градских пијаца. Почетком транзиције много тога се променило. Због промене урбанстичких планова, део земље у градским атарима претворен је у грађевинско земљиште.
Цене су тада одлетеле у небо те се уместо 500-660 евра по ару могло добити бар десетоструко више. Када је почела криза, цене су прво стагнирале а потом је почео њихов пад. У Новом Саду, Зрењанину и Сремској Митровици кажу да се данас за приградско земљиште може слободно рећи да је правило да нема правила. Поједине парцеле се продају брзо и по одличној цени, а друге у близини, готово исте, чекају купце и по неколико година.
Златне парцеле у Новом Саду биле су оне у близину ауто-пута Нови Сад – Београд према Каћу. Извршни директор агенције „Солис” из Новог Сада Драган Рабатић сећа се да се 2007–2008. године ту ар плаћао 15.000 евра.
„Земљиште је ту купило и доста накупаца – надали су се да ће ту доћи инвеститори да сместе погоне те да ће још зарадити. Али након 2008. настало је затишје. Плацеви се ту и данас продају по истој цени али купаца нема“, каже Рабатић.
У Новом Саду је пре десетак година па и више веома атрактивна била локација од Новог насеља према Ветернику и Футогу. Ту су се некада куповали плацеви да би се отпочео и проширио бизнис. Ту се и сада Новосађани упуте када купују плочице, опрему за купатило, половне аутомобиле и слично. Ако се суди по плацевима, привредни развој Ветерника и Футога је бар привремено заустављен. Данас се на тим просторима углавном купују плацеви за градњу кућа. У агенцији за промет некретнина „Хало” у Новом Саду кажу да се данас цена плаца од 500 квадратних метара креће између 15.000 и 20.000 евра. Бољу цену постижу они ближе граду и опремљени инфраструктуром. У послење време примећује се благи пораст цена.
Цене пољопривредног земљишта такође су дуго година бележиле раст. У зрењанинском атару оне однедавно падају. Хектар земље је раније, зависно од квалитета, био између 12.000 и 14.000 евра. Сада се цена за готово сву земљу усталила на 10.000 евра. У „Прагми” сматрају да је делимични кривац за то реституција. Наследници некадашњих кулака и велепоседника нису баш спремни да се врате коренима када је занимање у питању. Све враћено а наслеђено углавном се продаје. А и ту важи правило већа понуда – нижа цена.
Они којима баш и није много битна близина Новог Сада могу много јефтиније проћи у Сремској Митровици. Приградски плацеви, и то опремљени, ту се нуде по 600 до 800 евра за један ар. Скупљи су они на које су већ стигли вода и струја. По речима Радета Фрајтовића из агенције „Стил-Р” из града на Сави, приградски плацеви су сада јефтини. Пре шест-седам година цена је била десет евра квадрат. Тада су купци били махом привредници и плацеви су се куповали да би се ту сметило стовариште грађевинског материјала или ауто-отпад. Данас је тога мало.
Зрењанинска прича је нешто између новосадске и митровачке.
„Ево, у понуди сам имао два готово иста плаца. Онај од 4.000 квадрата на ободу града брзо је нашао купца за 30.000 евра. Други од 3.000 квадрата не могу да продам за 20.000 евра већ две године. Ако људи пронађу место које им је погодно за привредну делатност, спремни су брзо да издвоје новац. Посао увек има предност над другим активностима“, наводи Бојан Михајлов из агенције „Прагма”.
Што се тиче цена у наредном периоду, сви се слажу у једном: ако дођу инвеститори и привреда у граду почне да се развија, и цена земљишта на ободу градова расте. У супротном стагнира или пада.
Д. Вујошевић