Placevi pored auto-puteva više ne vrede milione
NOVI SAD: Vlasnici njiva na obodu velikih gradova imali su od njih koristi utoliko što su tek ubrano voće i povrće lakše transportovali do gradskih pijaca. Početkom tranzicije mnogo toga se promenilo. Zbog promene urbanstičkih planova, deo zemlje u gradskim atarima pretvoren je u građevinsko zemljište.
Cene su tada odletele u nebo te se umesto 500-660 evra po aru moglo dobiti bar desetostruko više. Kada je počela kriza, cene su prvo stagnirale a potom je počeo njihov pad. U Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici kažu da se danas za prigradsko zemljište može slobodno reći da je pravilo da nema pravila. Pojedine parcele se prodaju brzo i po odličnoj ceni, a druge u blizini, gotovo iste, čekaju kupce i po nekoliko godina.
Zlatne parcele u Novom Sadu bile su one u blizinu auto-puta Novi Sad – Beograd prema Kaću. Izvršni direktor agencije „Solis” iz Novog Sada Dragan Rabatić seća se da se 2007–2008. godine tu ar plaćao 15.000 evra.
„Zemljište je tu kupilo i dosta nakupaca – nadali su se da će tu doći investitori da smeste pogone te da će još zaraditi. Ali nakon 2008. nastalo je zatišje. Placevi se tu i danas prodaju po istoj ceni ali kupaca nema“, kaže Rabatić.
U Novom Sadu je pre desetak godina pa i više veoma atraktivna bila lokacija od Novog naselja prema Veterniku i Futogu. Tu su se nekada kupovali placevi da bi se otpočeo i proširio biznis. Tu se i sada Novosađani upute kada kupuju pločice, opremu za kupatilo, polovne automobile i slično. Ako se sudi po placevima, privredni razvoj Veternika i Futoga je bar privremeno zaustavljen. Danas se na tim prostorima uglavnom kupuju placevi za gradnju kuća. U agenciji za promet nekretnina „Halo” u Novom Sadu kažu da se danas cena placa od 500 kvadratnih metara kreće između 15.000 i 20.000 evra. Bolju cenu postižu oni bliže gradu i opremljeni infrastrukturom. U poslenje vreme primećuje se blagi porast cena.
Cene poljoprivrednog zemljišta takođe su dugo godina beležile rast. U zrenjaninskom ataru one odnedavno padaju. Hektar zemlje je ranije, zavisno od kvaliteta, bio između 12.000 i 14.000 evra. Sada se cena za gotovo svu zemlju ustalila na 10.000 evra. U „Pragmi” smatraju da je delimični krivac za to restitucija. Naslednici nekadašnjih kulaka i veleposednika nisu baš spremni da se vrate korenima kada je zanimanje u pitanju. Sve vraćeno a nasleđeno uglavnom se prodaje. A i tu važi pravilo veća ponuda – niža cena.
Oni kojima baš i nije mnogo bitna blizina Novog Sada mogu mnogo jeftinije proći u Sremskoj Mitrovici. Prigradski placevi, i to opremljeni, tu se nude po 600 do 800 evra za jedan ar. Skuplji su oni na koje su već stigli voda i struja. Po rečima Radeta Frajtovića iz agencije „Stil-R” iz grada na Savi, prigradski placevi su sada jeftini. Pre šest-sedam godina cena je bila deset evra kvadrat. Tada su kupci bili mahom privrednici i placevi su se kupovali da bi se tu smetilo stovarište građevinskog materijala ili auto-otpad. Danas je toga malo.
Zrenjaninska priča je nešto između novosadske i mitrovačke.
„Evo, u ponudi sam imao dva gotovo ista placa. Onaj od 4.000 kvadrata na obodu grada brzo je našao kupca za 30.000 evra. Drugi od 3.000 kvadrata ne mogu da prodam za 20.000 evra već dve godine. Ako ljudi pronađu mesto koje im je pogodno za privrednu delatnost, spremni su brzo da izdvoje novac. Posao uvek ima prednost nad drugim aktivnostima“, navodi Bojan Mihajlov iz agencije „Pragma”.
Što se tiče cena u narednom periodu, svi se slažu u jednom: ako dođu investitori i privreda u gradu počne da se razvija, i cena zemljišta na obodu gradova raste. U suprotnom stagnira ili pada.
D. Vujošević