Пензионери све више попуњавају радна места

Делом, што због тога што од пензије не могу да живе, а делом и због несташице возача на тржишту рада. Слична прича је и са браварима, заваривачима, зидарима, керамичарима и другим кадровима којих нема на тржишту и за које данашњи млади нису заинтересовани, а потребе  послодаваца су свакодневне.

То само потврђује чињеницу да српски пензионери већ годинама “попуњавају” недостатак тражене радне снаге на тржишту. Нема тачних података колико тренутно пензионера ради у Србији, док у Фонду ПИО процењују да има око 35.000 пензионисаних грађана који имају пријављен посао. Свакако да добар део пензионера који ради није пријављен и има договор са газдом за исплату на руке. Послодавци  немају баш много избора: када на тржишту радне снаге нема оних кадрова које им плаћају морају да узму пензионера и да га плаћају под условима које он одреди.

Проблем недостатка радне снаге и пензионера који  попуњавају рупе на тржишту рада имају и друге европске државе. Ових дана словеначка Влада размишља да подстакне и мотивише већи број незапослених и пензионера да се укључе у домаће тржиште рада због тога што због недостатка радне снаге Словенија мора да увози странце. Према подацима словеначког статистичког завода у Словенији тренутно ради око 70.000 странаца. Део решења, по оцени словеначких економиста, јесте запошљавање старијих лица који су већ у пензији, а још су способни за рад или имају знања која се траже.

У Немачкој све више послодаваца због мањка радне снаге задржава своје пензионере као слободне сараднике и након званичног одласка у пензију. Чак се немачким послодавцима препоручују мере које би омогућиле лакше запошљавање пензионера кроз увођење флексибилног радног времена. Подаци које је пре неколико дана објавио Институт за истраживања рада немачке показују да готово 90 одсто немачких пензионера који раде и након одласка у пензију то чини због тога што “ ужива у свом послу и тражи контакт с колегама”. Истовремено, преко 50 одсто испитаних немачких пензионера наводи и финансијске разлоге за останак у радном односу и након одласка у пензију. Спремност на рад и након одласка у пензију повећава се с висином пензије. У прве три године након одласка у пензију у Немачкој у некој врсти радног односа остаје преко четвртине пензионера.

Испитивање које је спровео мађарски Институт за економска истраживања показало је да је у Мађарској петина пензионера, што је око пола милиона, спремна да се поново запосли. То истраживање је добра подлога Влади Мађарске да усвоји прописе према којим би наредне године њихови пензионери који хоће поново да се запосле били ослобођени пореза, осим пореза на доходак. На тај начин ће ова држава, која такође мучи муку са недосатком кадрова, барем делично ублажити проблем с једне, а с друге побољшаће се животни старндард  дела мађарских пензионера.

Проблем недостатка радне снаге, пре свега због великог одлива радно способног становништва, има и Хрватска . Он  је посебно дошао до изражаја након што је ова држава постала чланица Европске уније и на тај начин својим грађанима “отворила” врата за одлазак у државе у којима су плате много веће . Због тога она већ у неким делатностима користи услуге пензионера , а већ се припрема предлог да се запосленима продужи радни век како би се умањио проблем недостатка радне снаге.

Законских сметњи да радно способни пензионери у Србији и данас раде легално нема. Наиме, Закон о ПИО дозвољава свим старосним пензионерима да раде и да при том не угрожавају право на пензију. То право могу да користе и превремени старосни пензионери , јер су они право на пензију остварили на основу година радног стажа . Често се догађа да пензионери испуне услов у погледу радног односно пензијског стажа – 40 година, али да су млађи од 65 година , па самим тим још увек се убрајају у категорију радно способних лица. У исто време инвалидски пензионери немају право да раде након што су се пензионисали, док је код породичних пензионера та могућност ограничена и зависи од просечне зараде у Србији. 

Како је просечна пензија у Србији 24.978 динара, а неколико стотина хиљада има мање од тог износа, потреба многих пензионера за додатним радом је и те како присутна. Тим пре што подаци показују да скоро 60 одсто пензионера и са малим пензијама издржава децу па и унучад.  Када би се пензионери који већ сада раде на разним пословима на црно “увели” у легалу корист би имала и држава али и они сами.

Љубинка Малешевић