Парафискални намети и даље спотичу привреду
Стање у области парафискалних намета је и после десет година од почетка реформе недовољно уређено и ваљало би га учинити транспарентнијим и предвидивијим, речено је на конференцији за новинаре у НАЛЕД-у и КПГМ.
Директорка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јелена Бојовић је навела да је основни концепт реформе који је заговаран од почетка реформе да се направи јединствени регистар непореских намета.
„То покушавамо десет година, а идеја је да се направи јавни регистар тих намета, у коме би биле све таксе и накнаде, и да се оне могу наплаћивати само ако су у том регистру”, објаснила је она.
Истакнуто је да близу 500 закона и подзаконских аката прописује око 1.200 републичких непореских дажбина и да оне годишње доносе приход од око 150 милијарди динара.
Највећи део тих дажбина чине различите таксе, а четвртина се односи на накнаде за коришћење јавних добара и остале облике непореских дажбина.
Бојовић је истакла и да је по локалним самоуправама шаренолика ситуација с таксама јер неке имају и по 130 такси, а друге 30, при чему не постоји ни методологија по којој се утврђују износи тих дажбина.
Као примере парафискалих намета Милица Бисић навела је накнаде за заштиту и унапређење животне средине и за унапређење енергетске ефикасности.
„Нејасно је шта добијамо плаћањем накнаде за заштиту животне средине, док је накнада за унапређење енергетске ефикасности заправо врста акцизе, а не накнада јер за њу не добијамо ништа конкретно”, рекла је Бисић.
Тако је просечан износ такси које се прописују на локалу 173 динара, а износ варира од 20 до 300 динара.
Директорка корпоративних послова у КПМГ, који се баве пружањем услуга ревизије, пореског и финансијског саветовања, Милица Бисић је појаснила да се накнаде плаћају за коришћење јавних добара, док за плаћање такси треба да се добије нека јавна услуга.
Истакла је да је парафискала дажбина заправо она која је скривени порез, јер се његовим плаћањем заузврат не добија ни накнада ни услуга.
Најављено је да ће у јуну, који је одређен као месец парафискала, на посебним сајтовима који ће имати контакт форму, грађани и привреда моћи да наведу парафискале или непореске намете за које сматрају да су проблематични, тј. превисоки или да се двоструко наплаћују и слично.
Биће организована и три округла стола, на којима ће се представити регистар непореских намета, са локалним самоуправама ће се разговарати о локалним таксама, а посебна тема биће концепт реформе непореских намета у области заштите животне средине.
Д. Млађеновић