Пандемија Ковида-19 смањила потражњу на тржишту меса

Они се, заједно с трговцима, већ дуже суочавају с великим проблемима у пласману меса јер је потражња значајно опала, а понуда је све већа. Тај проблем, наравно, није видљив само у Србији, напротив, глобалан је – поремећаји у месној индустрији постоје и на светском тржишту. Они који су у тој бранши сматрају да излаз из садашње ситауције неће бити лак и указују на то да би кризу лакше поднели да нема увоза меса, те да је изузетно важно да дође до стабилизације тржишта, али наглашавају да ће за то бити потребно доста времена.

Потпредседник Привредне коморе Србије Зоран Матијевић каже да је поремећај на тржишту меса у нашој земљи последица велике понуде и слабије тражње, али да однос није такав само због тога пандемије већ и зато што на овдашњем тржишту два велика кланичара купују месо искључиво из увоза – без царине и прелевмана за обраду, и продају га на домаћем тржишту. По његовим речима, килограм живе ваге јунади сада кошта 180 динара, а килограм живих свиња од 130 до 140. То је мање него лане, када је килограм живе ваге за јунад био 250 динара, а свиња 170.

– Дакле, имамо у стварности увоз готовог производа – меса, и увоз меса од којег се праве прерађевине, а ту су, затим, и велики трговински ланци, у којима се, уз домаће месо, продаје и оно из увоза, што домаћу месну индустрију чини неодрживом док влада пандемија којој се не види крај – подвукао је Матијевић. 

Један од узгајивача пилића из Житишта Драган Јешић за „Дневник” каже да кланичари одлажу преузмање утовљених пилиће под изговором да је промет опао и да немају рачуна да откупљују живину. Он наводи и да се килограм живе ваге пилетине продаје за 75 динара, без урачунатог ПДВ-а.

– Пандемија коронавируса основни је разлог што је потражња за месом и прерађевинама од меса опала – рекао је Јешић. – Због садашње ситуације много тога је стало – нема туриста, свадби и других прослава, али је могуће и да је на наше тржиште стигао и контингент увезеног смрзнутог пилећег меса, које се на домаћем тржишту продаје као свеже. Та пилетина је сигурно из неке земље у којој се узгајивачи суочавају с истим проблемима у пласману као и домаћи, али су они, некако, успели да се ослободе вишка и пласирају га на наше тржиште, и то тако да им се продаја исплатила.

Јешић каже да је педесетак фарми живине у 12 места у општини Житиште пуно пилића старих више од 50 дана, премда се кланичарима предају између 42. и 45. дана. Због тога штету трпе и фармери и прерађивачи – једни јер настављају да држе и хране пилиће, а други – јер немају коме да их продају.

Власник Индустрије меса „Ђурђевић” Миленко Ђурђевић је за наш лист рекао да ситуација у којој је понуда меса велика а продаја слабија није проузрокована проблемима у месној индустрији у нашој земљи, односно да је реч о проблемима с којима се тржиште меса суочава у целом свету, и да се то само одражава и на наше тржиште.

– И у земљама у окружењу, али и у оним много удаљенијим и разијенијим од Србије, фармери су у истој ситауцији као и ми – имају утовљену јунад коју немају где да продају. Пробали смо да продамо јунице у Либан, али нисмо успели – истакао је Ђурђевић, и навео да домаћу јунетину, због пандемије, не траже ни Кина, ни Турска, ни Италија. – Исто је и са свињама. У протекле четири деценије први пут се десило да у августу појефтине. Тако се сада у Мачви килограм живе ваге свиња продаје за свега 150 динара, а у фебруару су плаћане 180 динара килограм.

Угоститељи и хотелијери мање купују

Миленко Ђурђевић наглашава да је потрошња меса опала око 40 одсто, али да то није последица тога што грађани Србије слабије једу месо, већ значајно мање потражње, и то пре свега зато што неке делатности, попут туризма и хотелијерства, практично, мирују.

– Добро је познато да су у овом периоду године, током летње сезоне, угоститељи и хотелијери наши добри купци. Међутим, сада је ситуација потпуно другачија јер је ове године у Србији далеко мање туриста него пре. То неминовно утиче на потражњу тог сектора и то месна индустрија и те како осећа. – навео је Ђурђевић. – Бесмислено је оптуживати државу да није омогућила извоз јунетине и других врста меса, тражити субвенције за штете коју сада сви трпимо, када је ситуација на другим тржиштима иста као и у Србији.

Он указује на то да је, осим меса, сада нижа цена и јунеће коже, која је потербна кожарској индустрији. По његовим речима, сада се килограм јунеће коже продаје за 30 динара, а раније је иста количина коштала 250.

З. Делић