Pandemija Kovida-19 smanjila potražnju na tržištu mesa

Oni se, zajedno s trgovcima, već duže suočavaju s velikim problemima u plasmanu mesa jer je potražnja značajno opala, a ponuda je sve veća. Taj problem, naravno, nije vidljiv samo u Srbiji, naprotiv, globalan je – poremećaji u mesnoj industriji postoje i na svetskom tržištu. Oni koji su u toj branši smatraju da izlaz iz sadašnje sitaucije neće biti lak i ukazuju na to da bi krizu lakše podneli da nema uvoza mesa, te da je izuzetno važno da dođe do stabilizacije tržišta, ali naglašavaju da će za to biti potrebno dosta vremena.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Zoran Matijević kaže da je poremećaj na tržištu mesa u našoj zemlji posledica velike ponude i slabije tražnje, ali da odnos nije takav samo zbog toga pandemije već i zato što na ovdašnjem tržištu dva velika klaničara kupuju meso isključivo iz uvoza – bez carine i prelevmana za obradu, i prodaju ga na domaćem tržištu. Po njegovim rečima, kilogram žive vage junadi sada košta 180 dinara, a kilogram živih svinja od 130 do 140. To je manje nego lane, kada je kilogram žive vage za junad bio 250 dinara, a svinja 170.

– Dakle, imamo u stvarnosti uvoz gotovog proizvoda – mesa, i uvoz mesa od kojeg se prave prerađevine, a tu su, zatim, i veliki trgovinski lanci, u kojima se, uz domaće meso, prodaje i ono iz uvoza, što domaću mesnu industriju čini neodrživom dok vlada pandemija kojoj se ne vidi kraj – podvukao je Matijević. 

Jedan od uzgajivača pilića iz Žitišta Dragan Ješić za „Dnevnik” kaže da klaničari odlažu preuzmanje utovljenih piliće pod izgovorom da je promet opao i da nemaju računa da otkupljuju živinu. On navodi i da se kilogram žive vage piletine prodaje za 75 dinara, bez uračunatog PDV-a.

– Pandemija koronavirusa osnovni je razlog što je potražnja za mesom i prerađevinama od mesa opala – rekao je Ješić. – Zbog sadašnje situacije mnogo toga je stalo – nema turista, svadbi i drugih proslava, ali je moguće i da je na naše tržište stigao i kontingent uvezenog smrznutog pilećeg mesa, koje se na domaćem tržištu prodaje kao sveže. Ta piletina je sigurno iz neke zemlje u kojoj se uzgajivači suočavaju s istim problemima u plasmanu kao i domaći, ali su oni, nekako, uspeli da se oslobode viška i plasiraju ga na naše tržište, i to tako da im se prodaja isplatila.

Ješić kaže da je pedesetak farmi živine u 12 mesta u opštini Žitište puno pilića starih više od 50 dana, premda se klaničarima predaju između 42. i 45. dana. Zbog toga štetu trpe i farmeri i prerađivači – jedni jer nastavljaju da drže i hrane piliće, a drugi – jer nemaju kome da ih prodaju.

Vlasnik Industrije mesa „Đurđević” Milenko Đurđević je za naš list rekao da situacija u kojoj je ponuda mesa velika a prodaja slabija nije prouzrokovana problemima u mesnoj industriji u našoj zemlji, odnosno da je reč o problemima s kojima se tržište mesa suočava u celom svetu, i da se to samo odražava i na naše tržište.

– I u zemljama u okruženju, ali i u onim mnogo udaljenijim i razijenijim od Srbije, farmeri su u istoj sitauciji kao i mi – imaju utovljenu junad koju nemaju gde da prodaju. Probali smo da prodamo junice u Liban, ali nismo uspeli – istakao je Đurđević, i naveo da domaću junetinu, zbog pandemije, ne traže ni Kina, ni Turska, ni Italija. – Isto je i sa svinjama. U protekle četiri decenije prvi put se desilo da u avgustu pojeftine. Tako se sada u Mačvi kilogram žive vage svinja prodaje za svega 150 dinara, a u februaru su plaćane 180 dinara kilogram.

Ugostitelji i hotelijeri manje kupuju

Milenko Đurđević naglašava da je potrošnja mesa opala oko 40 odsto, ali da to nije posledica toga što građani Srbije slabije jedu meso, već značajno manje potražnje, i to pre svega zato što neke delatnosti, poput turizma i hotelijerstva, praktično, miruju.

– Dobro je poznato da su u ovom periodu godine, tokom letnje sezone, ugostitelji i hotelijeri naši dobri kupci. Međutim, sada je situacija potpuno drugačija jer je ove godine u Srbiji daleko manje turista nego pre. To neminovno utiče na potražnju tog sektora i to mesna industrija i te kako oseća. – naveo je Đurđević. – Besmisleno je optuživati državu da nije omogućila izvoz junetine i drugih vrsta mesa, tražiti subvencije za štete koju sada svi trpimo, kada je situacija na drugim tržištima ista kao i u Srbiji.

On ukazuje na to da je, osim mesa, sada niža cena i juneće kože, koja je poterbna kožarskoj industriji. Po njegovim rečima, sada se kilogram juneće kože prodaje za 30 dinara, a ranije je ista količina koštala 250.

Z. Delić