Одлив мозгова однео девет милијарди евра
По извештају Светског економског форума за прошлу годину, Србија је у самом врху земаља из којих одлазе млади стручњаци. Из Србије највише одлазе електротехнички инжењери, лекари, ИТ стручњаци и машински инжењери.
Рачуница Велике Британије, по речима стручњака за миграције и аутора студије „Српска научна дијаспора” др Владимира Гречића, показује да школовање интелектуалаца вреди најмање 300.000 евра.
– У тај износ улазе трошкови школовања и очекивана, а изгубљена добит – тврди Гречић, износећи податак из 2010. године када је у Европи било 4.000 наших научника, а у САД чак 6.000, од чега 35 академика. – Исељавањем 30.000 образованих поклонили смо Северној Америци и Европи бар девет милијарди евра, колико је Србија дала за образовање српске памети коју деценијама извозимо. Приватне компаније изузетно ретко улажу у научна истраживања па је тај посао у рукама државе. Ако држава у области науке вуче потезе попут рационализације и смањења платаод десет одсто, то ће имати негативне консеквенце на младу српску памет. Односно, иницираће да ван граница Србије потраже своје место под сунцем.
Не постоји неки општеприхваћени и стандардизовани инструмент за праћење и проучавање миграција високообразованих држављана Србије па се отуда барата различитим бројкама оних који су од почетка деведесетих година прошлог века до данас напустили ову државу. С времена на време у медијима се објављују тезе да Србија остаје без своје будућности, при чему се наводе бројке младих и високообразованих којима је немогуће одредити порекло и статистичку основу.
Мало има подступних података и у земљи порекла и у земљи миграције високообразованих кадрова. Разлог је, између осталог, и тај што је реч о миграцијама које нису до краја транспарентне, делом због мотива одласка, али и због опсега одлива. Но, у сваком случају, највећу штету од одласка младих високообразованих кадрова у иностранство плаћа држава Србија јер је она та која издваја новац за њихово школовање јер се већина оних који одлази из Србије школује на државним факултетима, и то новцем из буyета. Србија издваја огроман новац из буyета за школовање младих, али држави недостаје њихова будућност и перпсектива, коју они онда траже ван наших граница.
Љ. Малешевић
Мало се и претеривало
У јавности се помињала и бројка од 600.000 образованих који су напустили Србију током деведесетих, али таква процена се, по истраживању Групе 484, у сарадњи с Балканским фондом за демократију, показала претераном. Наиме, по попису становништва, у Србији је 1991. године било свега 564.304 грађана с вишим и високим образовањем, а нису сви они отишли у иностранство.