Нуклеарке нуде сигуран излаз из енергетске кризе

Универзални одговор на питање где је излаз у овој ситуацији јесте - изградња атомских централа, као најреалнији стратешки правац. Међутим, то представља крупну инвестицију и тражи доста времена.

У међувремену, морају се примењивати строже мере штедње и енергетске ефикасности, као и допуна и замена капацитета на угаљ и лоша фосилна горива хидро и гасним електранама и капацитетима из природних извора, као што су ветар и сунце.

Развој циркуларне економије је, такође, нови тренд у склопу 4Г индустријске револуције и парадигме зелене агенде и чистих енергија, објављено је у новом броју часописа МАТ .

Најкритичнији моменат у кризи је био скок цене природног гаса и течног нафтног гаса у Европи на више од 1.000 долара за 1.000 кубика, али се енергетска криза заоштрила и у другим деловима света, у Кини, Индији, Африци и Латинској Америци, манефестујући се несташицом струје, угља, гаса и неких других енергената, навели су аутори Миладин Ковачевић и Катарина Станчић.

Пре свега, вруће лето у Европи и на другим меридијанима је испразнило залихе гаса у складиштима, док је истовремено дошло до смањења понуде течног нафтног гаса из Африке и Америке и производње угља у Индији и Кини због дугих кишних периода.

Климатски услови су били неповољни и за производњу електричне енергије из обновљивих извора, пре свега на бази ветра, због чега је у Европи смањена производња електричне енергије.

Истовремено, залихе гаса се већ годинама смањују и због повећане тражња гаса у Кини у годинама снажног индустријског раста, док су геополитички сукоби онемогућили изградњу нових капацитета, на пример, гасовода из Катара преко Сирије ка Европи.

Будући да је лане настављен тренд повећане употребе обновљивих извора енергије, уз истовремено форсирање мера за постепено укидање угља као сировине у производњи електричне енергије, тражња за угљем је остала нижа него у 2019. у развијеним економијама (Америка и Европа). Међутим, пошто цена гаса показује тенденцију раста, треба очекивати и прелазак на угаљ тамо где је то могуће.

На светском нивоу тражња за угљем расте и за више од 55 одсто од тог раста заслужна је Кина, где је након отварања економије у 2020. дошло до повећане производње челика, цемента и других тешких индустрија које користе угаљ као енергент. Само Кина апсорбује једну трећину светске потрошње угља и може се рећи да будућност потрошње угља зависи од правца развоја кинеског електроенергетског система, али и од брзине увођења обновљивих извора енергије у оптицај.

Што се тиче Европе, Русија је битно олакшала кризну ситуацију, реагујући обећањем са највишег нивоа власти да ће наставити испоруку потребних количина природног гаса.

Активиран је пун трансферни капацитет украјинског гасовода, као и Северни ток 1, док је судбина Северног тока 2 неизвесна и не зависи од Русије. Активирани су и гасовод Турски ток, који је и наш српски ток, али и трансферни гасовод ка Мађарској и даље ка Европи, и гасовод “Јамал-Европа”.

На тај начин се у Европи утемељило очекивање да ће се енергетска криза смирити у догледно време, али би политичке тензије, како је наведено, у Украјини и на Балкану могле да осујете добре изгледе да се енергетска криза превазиђе.

У ситуацији где Немачкој треба 70 милијарди кубних метара гаса годишње (око 30 одсто) из Русије, а Кини више од 200 милијарди кубика гаса из Русије (са перспективом да до 2025. достигне ниво потребе од целих 300 милијарди кубика годишње) јасан је политички потенцијал производње и испоруке природног гаса.

Енергетски сектор је одговоран за скоро три четвртине емисије која је подигла просечну температуру на ниво од 1,1 степен целзијусових изнад пре-индустријске ере.

Иако је кључ загађења, развијен енергетски сектор је неодвојив од животног стандарда.

Д. Млађеновић