Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Nuklearke nude siguran izlaz iz energetske krize

11.01.2022. 11:04 11:05
Piše:
Foto: pixabay.com, ilustracija

Evropa i svet su iznenada i neočekivano, u oktobru 2021, doživeli nezapamćenu energetsku krizu koja se manifestovala naglim rastom cena svih energenata.

Univerzalni odgovor na pitanje gde je izlaz u ovoj situaciji jeste - izgradnja atomskih centrala, kao najrealniji strateški pravac. Međutim, to predstavlja krupnu investiciju i traži dosta vremena.

U međuvremenu, moraju se primenjivati strože mere štednje i energetske efikasnosti, kao i dopuna i zamena kapaciteta na ugalj i loša fosilna goriva hidro i gasnim elektranama i kapacitetima iz prirodnih izvora, kao što su vetar i sunce.

Razvoj cirkularne ekonomije je, takođe, novi trend u sklopu 4G industrijske revolucije i paradigme zelene agende i čistih energija, objavljeno je u novom broju časopisa MAT .

Najkritičniji momenat u krizi je bio skok cene prirodnog gasa i tečnog naftnog gasa u Evropi na više od 1.000 dolara za 1.000 kubika, ali se energetska kriza zaoštrila i u drugim delovima sveta, u Kini, Indiji, Africi i Latinskoj Americi, manefestujući se nestašicom struje, uglja, gasa i nekih drugih energenata, naveli su autori Miladin Kovačević i Katarina Stančić.

Pre svega, vruće leto u Evropi i na drugim meridijanima je ispraznilo zalihe gasa u skladištima, dok je istovremeno došlo do smanjenja ponude tečnog naftnog gasa iz Afrike i Amerike i proizvodnje uglja u Indiji i Kini zbog dugih kišnih perioda.

Klimatski uslovi su bili nepovoljni i za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, pre svega na bazi vetra, zbog čega je u Evropi smanjena proizvodnja električne energije.

Istovremeno, zalihe gasa se već godinama smanjuju i zbog povećane tražnja gasa u Kini u godinama snažnog industrijskog rasta, dok su geopolitički sukobi onemogućili izgradnju novih kapaciteta, na primer, gasovoda iz Katara preko Sirije ka Evropi.


Povratak uglja

Budući da je lane nastavljen trend povećane upotrebe obnovljivih izvora energije, uz istovremeno forsiranje mera za postepeno ukidanje uglja kao sirovine u proizvodnji električne energije, tražnja za ugljem je ostala niža nego u 2019. u razvijenim ekonomijama (Amerika i Evropa). Međutim, pošto cena gasa pokazuje tendenciju rasta, treba očekivati i prelazak na ugalj tamo gde je to moguće.

Na svetskom nivou tražnja za ugljem raste i za više od 55 odsto od tog rasta zaslužna je Kina, gde je nakon otvaranja ekonomije u 2020. došlo do povećane proizvodnje čelika, cementa i drugih teških industrija koje koriste ugalj kao energent. Samo Kina apsorbuje jednu trećinu svetske potrošnje uglja i može se reći da budućnost potrošnje uglja zavisi od pravca razvoja kineskog elektroenergetskog sistema, ali i od brzine uvođenja obnovljivih izvora energije u opticaj.


Što se tiče Evrope, Rusija je bitno olakšala kriznu situaciju, reagujući obećanjem sa najvišeg nivoa vlasti da će nastaviti isporuku potrebnih količina prirodnog gasa.

Aktiviran je pun transferni kapacitet ukrajinskog gasovoda, kao i Severni tok 1, dok je sudbina Severnog toka 2 neizvesna i ne zavisi od Rusije. Aktivirani su i gasovod Turski tok, koji je i naš srpski tok, ali i transferni gasovod ka Mađarskoj i dalje ka Evropi, i gasovod “Jamal-Evropa”.

Na taj način se u Evropi utemeljilo očekivanje da će se energetska kriza smiriti u dogledno vreme, ali bi političke tenzije, kako je navedeno, u Ukrajini i na Balkanu mogle da osujete dobre izglede da se energetska kriza prevaziđe.

U situaciji gde Nemačkoj treba 70 milijardi kubnih metara gasa godišnje (oko 30 odsto) iz Rusije, a Kini više od 200 milijardi kubika gasa iz Rusije (sa perspektivom da do 2025. dostigne nivo potrebe od celih 300 milijardi kubika godišnje) jasan je politički potencijal proizvodnje i isporuke prirodnog gasa.

Energetski sektor je odgovoran za skoro tri četvrtine emisije koja je podigla prosečnu temperaturu na nivo od 1,1 stepen celzijusovih iznad pre-industrijske ere.

Iako je ključ zagađenja, razvijen energetski sektor je neodvojiv od životnog standarda.

D. Mlađenović

Piše:
Pošaljite komentar