Зашто су неке отпремнине за запослене веће од 200 евра по години стажа?

Сада је у „Галеници” запослено 1.400 радника, а по процени Министарства привреде, реалан број неопходан за рад фабрике је од 700 до 900. Дакле, у најбољем случају бар 500 радника би требало да се пријави за социјални програм, а по последњим информацијама, на отпремнину од 400 евра пристало је свега њих четрдесетак. Пошто је познато да држава проблем технолошког вишка у предузећима која се приватизују или смањују број запослених решава с отпремнином од 200 евра по години радног стажа, дупла понуда запосленима „Галенике” може збунити оне који су већ напустили радно место по државном програму. Међутим, и у случају „Галенике” држава даје 200 евра по години стажа, док исто толико треба да обезбеди и нови купац фабрике.

Наиме, Влада Србије јесте почетком 2015. године усвојила Програм за решавање вишка запослених у поступку приватизацијем на основу којег ће им бити исплаћена отпремнина од 200 евра по години стажа. Тим предузећа које се приватизује, по том акту, има обавезу да спроведе анкету међу запосленима о спремности за прихватање опције за решавање социјално-економског положаја, да предлог доставе репрезентивним синдикатима и Националној служби за запошљавање.

По тој одлуци, отпремнина, која подразумева 200 евра по години стажа, не може бити већа од 8.000 евра. Напоменуто је и да запослени не може остварити право на отпремнину за исти период за који му је већ исплаћена код истог или другог послодавца.

Међутим, та Владина одлука ни у којем случају не значи да запослени у предузећу могу добити и већу суму на име отпремнине у случају да постају технолошки вишак, тако да нема ничег необичног у случају „Галеника” уколико нови купац пристаје на то да, поред онога што даје држава, исплати још толико прекобројним радницима. Од способности синдиката у појединим предузећима која се продају зависи колика ће отпремнина бити, односно да ли ће се радницима понудити само оно што гарантује држава или ће успети да с будућим купцем испреговарају већу суму. У томе су радници неких већ продатих државних предузећа успели и управо је отпремнина већа од оне коју обезбеђује држава довела до добровољног одласка радника.

Већ неколико година се прича о отпремнинама у неколико јавних предузећа – „Ресавица”, „Бор”, „Железнице Србије”, ЕПС и стално се помиње да је највећа кочница за веће смањење броја запослених – јер је неспорно да их има у великом броју – висина отпремнине. Наиме, синдикати управо тих јавних предузећа траже од државе да утврђена сума од 200 евра по години радног стажа за њих не важи већ да буде већа, с обзиром на то да су садашње плате запослених у њима много веће од зарада у другим предузећима у Србији. Тако се помињало да ће радници „Железница” тражити најмање 240 евра по години стажа, ЕПС-а чак између 600 и 800, „Ресавице” између 350 и 400 евра...

Љ. Малешевић

Мајка и маћеха

Држава не би смела да прави разлике међу радницима у предузећима која се приватизују и да некима буде мајка, а некима маћеха само зато што они последњих година имају велике плате, већ би морала да остане при својој одлуци да тај износ за све буде у старту исти – 200 евра. Да ли ће синдикати запослених у појединим предузећима успети да испреговарају већу отпремнину и наћи онога ко хоће да је плати, то је већ ствар њихове способности.