Зарада без доприноса мало вреди у старости

Правилником о садржају обрачуна зараде, односно накнаде зараде, прописано је да обрачун зараде – платни листић, мора да садржи податке о запосленом, укључујући и назив банке и број рачуна на који се зарада исплаћује. То, како објашњавају у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, значи да послодавци за запослене који немају отворен текући рачун у некој банци и изјаснили су се за исплату зараде на руке, не попуњавају те податке у платном листићу. Више о начину исплате плата у Закону о раду нема јер се подразумева да и газде и радници знају шта су им права и обавезе.

Но, то што у платном листићу нема података о отвореном текућем рачуну у некој банци већ се радник изјашњава да плату прима на руке, никако не би требало да  значи да послодавац на укупна радничка примања, и званична и незванична, не плаћа порезе и доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. Држава се постарала да Законом о раду пропише да су послодавци у обавези да плаћају порезе и доприносе, односно оно што њој припада, али се није постарала да обавеже газде на то да радницима плаћају исто то на целокупну зараду, а не само ону коју исказују на листићу. Другим речима, у великом броју случајева на платном листићу послодавци као зараду исказују минималац на који плаћају доприносе, док остатак исплаћују радницима на руке. На тај ресто не плаћају доприносе и порезе и тако закидају државу за део новца. 

Дакако, радници пристају на такав начин исплате јер им то у овом тренутку одговара, али не размишљају о будућности. Кад дође време за пензију, схватиће колико су оштећени тиме што су пристали да им пензијски доприноси буду плаћани на минималац, а ресто стављали у yеp. Наиме, много више ће када остаре губити, него што сада добијају. На страну то што се у пензијски фонд слива мање новца него да им се доприноси плаћају на целокупну плату, и то у тренутку када један запослени ради за једног пензионера и када држава трећину новца за редовну исплату пензија исплаћује из државног буџета.

Текући  рачун није обавезан

У Народној банци Србије објашњавају да грађани за пријем плата и пензија нису обавезни да имају отворене текуће рачуне, а да ни послодавац ни држава не смеју тиме да их условљавају. Законом о платним услугама није прописана обавеза да физичка лица отворе текући рачун у банци на који ће примати уплате од послодаваца, а ни други прописи НБС-а регулишу то питање.

Једна од ретких одредби Закона о раду која је донела бољитак радницима у Србији јесте да је обрачун зарада и накнада зарада, такозвани обрачунски или платни листић, постао судски налог за наплату потраживања проистеклих из радног односа. Конкретно, то значи да радници који не добијају плату редовно могу на основу обрачунског листића одмах доћи до свог новца, под условом да пријаве свог газду. Многи радници знају за ту могућност, али и за последице таквог поступка, па је то разлог што се мало њих одлучи на то да судски наплати своју плату. Чак и радници који добијају плате мање од прописаног минималца могу наплатити разлику преко извршитеља. Процењује се да у Србији око 200.000 радника добија коверте тање од минималца.

Међутим, проблем настаје када радници пристану на то да им газде званично исплаћују минималац, на тај износ плаћају порезе и доприносе, а остатак на руке. У том случају, на основу обрачунског листића они судски могу наплатити минималац, али не и ресто, који су добијали на руке јер то званично нигде није пријављено.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић објашњава да су развијене земље готово потпуно избациле кеш из употребе, додајући да је и за наше послодавце једноставније да се плате исплаћују преко текућих рачуна.

– У супротном, тај износ би дизали из банке и тиме ризиковали да их неко и опљачка – рекао је Атанацковић. – Трансфером преко банака заобилази се процедура, а већини радника то више одговара јер запослени желе да користе картицу, подижу кредите...

Љ. Малешевић