Утицај пандемије на навике потрошача: Све се више плаћа онлајн

У многим земљама продаја, куповина, као и плаћање путем интернета расту, а да је и у Србији тако, потврђује и министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић. По њеним речима, од почетка пандемије коронавируса у Србији је забележен значајн раста електронске трговине, али је, уједно, дошло и до повећаног броја злоупотреба електронских платформи.

– Пораст електронске трговине је веома велик и, у зависности од производа, премашио је и 300 одсто, али је и више злоупотреба електронских платформи, нарочито на друштвеним мрежама – рекла је Татјана Матић. – Да би се та појава смањила, изузетно је важна сарадња инспекцијских органа, а веома је значајан и систем е-инспектор јер омогућава умрежени рад и коодинацију свих инспекција.

И овогодишње истраживање „MasterIndex Србија” показало је да се број људи који плаћају онлајн повећао 15 одсто у односу на период пре избијања пандемије ковида-19. У саопштењу компаније „Мастеркард” се наводи да резултати истраживања показују да онлајн плаћања користи 81 одсто испитаника, од којих десет одсто плаћа онлајн макар једном недељно, а 45 одсто барем једном месечно.

По речима Татјане Матић, највећи део сиве економије путем интернета своди се на огласне поруке за дуванске производа јер је то роба која је најподложнија сивој економији, ту су и лекови и медицинска средства, те оглашавање робе, пре свега одеће, обуће, козметике, на начин на који се повређује право интелектуалне својине.

– Од јануара до новембра обављена је 81 инспекцијска контрола код нерегистрованих субјеката и поднето 36 захтева за покретање прекршајног поступка – рекла је Татјана Матић. – Наредне године планирано је 155 редовних надзора код нерегистрованих и регистрованих субјеката који нуде робу путем интернета.

Када је реч о полној структури – мушкарци чешће плаћају онлајн. Ипак, разлика је веома мала: међу онима који плаћају онлајн је 51 одсто мушкараца, а 49 одсто жена. Посматрано по старосној структури, најактивнији онлајн купци су они између 45 и 59 година, а за њима следе две групације – људи стари између 25 и 34 године и између 35 и 44 године.

Плаћање дебитним, кредитним и припејд картицама се показало као први избор приликом плаћања за 68 одсто испитаника, на кеш приликом доставе ослања се 44 одсто испитаника, а нешто мање од четвртине њих користи е-банкинг, односно м-банкинг апликације као опцију за плаћање робе и услуга поручених на интернету.

Да се потребе потрошача све више селе у онлајн окружење, сведоче и подаци о томе да готово две трећине испитаника рачуне плаћа путем интернета, 46 одсто на тај начин купује гардеробу, а 17 одсто намирнице и потрепштине за кућу.

Учесници у истраживању „Мастеркард” одговарали су на питање везано за сигурност онлајн плаћања. Више од половине испитаника, односно 53 одсто, потпуно је уверено у то да су онлајн плаћања сигурна, а нешто мање од петине учесника у истраживању није уверено у то.

Д. Млађеновић