Uticaj pandemije na navike potrošača: Sve se više plaća onlajn
Pandemija koronavirusa u celom svetu je promenila način života i rada, a novoj situaciji prilagođavaju se i sva tržišta.
U mnogim zemljama prodaja, kupovina, kao i plaćanje putem interneta rastu, a da je i u Srbiji tako, potvrđuje i ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. Po njenim rečima, od početka pandemije koronavirusa u Srbiji je zabeležen značajn rasta elektronske trgovine, ali je, ujedno, došlo i do povećanog broja zloupotreba elektronskih platformi.
– Porast elektronske trgovine je veoma velik i, u zavisnosti od proizvoda, premašio je i 300 odsto, ali je i više zloupotreba elektronskih platformi, naročito na društvenim mrežama – rekla je Tatjana Matić. – Da bi se ta pojava smanjila, izuzetno je važna saradnja inspekcijskih organa, a veoma je značajan i sistem e-inspektor jer omogućava umreženi rad i koodinaciju svih inspekcija.
I ovogodišnje istraživanje „MasterIndex Srbija” pokazalo je da se broj ljudi koji plaćaju onlajn povećao 15 odsto u odnosu na period pre izbijanja pandemije kovida-19. U saopštenju kompanije „Masterkard” se navodi da rezultati istraživanja pokazuju da onlajn plaćanja koristi 81 odsto ispitanika, od kojih deset odsto plaća onlajn makar jednom nedeljno, a 45 odsto barem jednom mesečno.
Po rečima Tatjane Matić, najveći deo sive ekonomije putem interneta svodi se na oglasne poruke za duvanske proizvoda jer je to roba koja je najpodložnija sivoj ekonomiji, tu su i lekovi i medicinska sredstva, te oglašavanje robe, pre svega odeće, obuće, kozmetike, na način na koji se povređuje pravo intelektualne svojine.
– Od januara do novembra obavljena je 81 inspekcijska kontrola kod neregistrovanih subjekata i podneto 36 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka – rekla je Tatjana Matić. – Naredne godine planirano je 155 redovnih nadzora kod neregistrovanih i registrovanih subjekata koji nude robu putem interneta.
Kada je reč o polnoj strukturi – muškarci češće plaćaju onlajn. Ipak, razlika je veoma mala: među onima koji plaćaju onlajn je 51 odsto muškaraca, a 49 odsto žena. Posmatrano po starosnoj strukturi, najaktivniji onlajn kupci su oni između 45 i 59 godina, a za njima slede dve grupacije – ljudi stari između 25 i 34 godine i između 35 i 44 godine.
Plaćanje debitnim, kreditnim i pripejd karticama se pokazalo kao prvi izbor prilikom plaćanja za 68 odsto ispitanika, na keš prilikom dostave oslanja se 44 odsto ispitanika, a nešto manje od četvrtine njih koristi e-banking, odnosno m-banking aplikacije kao opciju za plaćanje robe i usluga poručenih na internetu.
Da se potrebe potrošača sve više sele u onlajn okruženje, svedoče i podaci o tome da gotovo dve trećine ispitanika račune plaća putem interneta, 46 odsto na taj način kupuje garderobu, a 17 odsto namirnice i potrepštine za kuću.
Učesnici u istraživanju „Masterkard” odgovarali su na pitanje vezano za sigurnost onlajn plaćanja. Više od polovine ispitanika, odnosno 53 odsto, potpuno je uvereno u to da su onlajn plaćanja sigurna, a nešto manje od petine učesnika u istraživanju nije uvereno u to.
D. Mlađenović
