Улагање у фондове и на берзи повољније од штедње

Ипак, грађанима Србије који имају вишак новца у кућном буџету и желе да га увећају, осим штедних улога нуде се и друге опције за улагања - државне хартије од вредности, куповина акција на Београдској берзи, пензиони фондови и штедна животна осигурања.Све ове опције доносе више него када је новац положен на штедни рачун у банци.

Шта је од ове понуде најисплативије и шта изабрати као најбоље, берзански аналитичар из куће Wise брокер Ненад Грујаничић каже:

- То је, како се популарно каже, питање од милион долара. Наиме, сваки човек је прича за себе и много зависи од тога колики ниво ризика неко може да поднесе. Сходно томе, углавном се и бира опција за улагање. Млађи људи размишљају другачије од старијих, па рецимо човек који има 25 година обично лакше подноси риизик и спремнији је да пласира новац на берзи или да купује хартије од вредности. Старији од 40 година радије бирају сигурније варијанте, као што су пензиони фондови и штедна осигурања.

Наравно, свака од ових опција има своје добре стране, а коју ће неко изабрати зависи, уз године живота и спремности за ризик, и од новца којим се располаже. Тако, рецимо, државне обвезнице доносе одличан приход. Камата иде и до 4,5 одсто годишње номиновано у еврима. За оне који су спремни да их купују, важна је информација да је пре тога потребно отворити власнички рачун за хартије од вредности и наменски рачун у банци, као и да се ове хартије могу купити само преко брокера. Уз то, минимална сума је 5.000 евра, а приликом куповине плаћа се провизија од 0,3 одсто. Препрека да се грађани чешће одлуче за куповину државних обвезница је висина минималне суме јер је 5.000 евра за многе превише, али решење би могло бити удруживање више грађана, што обезбеђује поделу и добити и трошкова.

Улагање у приватне пензионе фондове већ је заживело у Србији јер приватне пензије уплаћује преко 200.000 грађана. Пензије које се исплаћују после одређеног периода, а може почети када улагач прослави 58. рођендан, зависе од висине уплате. Тако они који 30 година сваког месеца уплаћују 2.800 динара могу рачунати да ће, када почне исплата, на име пензије коју су сами себи уплаћивали, две деценије месечно приходовати 40.000 динара.

Штедна осигурања су такође занимљива опција. За редовне месечне уплате од 154 евра у току 20 година добија се одговарјући принос, односно око педесетак евра месечно. Наиме, клијент може рачунати на месечну накнаду од 203 евра месечно током две деценије. Ова врста штедње има и неке друге опције. Наиме, при закључењу уговора клијент добија полису осигурања, која укључује одговарајућу накнаду у случају повреде и неспособности за рад, чија висина зависи од уговора, а  у случају смрти породица добија осигурану суму. Обе ове опције доступне су и пре истека рока од 20 година.

Мане приватних пензионих фондова и штедног осигурања је што су везани за рокове, односно новац није при руци увек када је потребан.

Преостаје и опција трговања акцијама на  Београдској берзи, која је и најнеизвеснија, али и може донети највећи приход. За оне који могу да поднесу већи ризик то је одлично. Ипак, не треба ићи грлом у јагоде већ је најбоље је обратити се некој од брокерских кућа. Уз нешто знања и среће можда ће зарадити више од оних који који се одлучују за сигурније варијанте.

Д. Вујошевић

Кад се враћају високе камате?

Пре неколико година у Србији су на камате штедне улоге биле прилично виоске и сигурно је да би домаће штедише волеле да се тако нешто понови. Да би камате ишле на више потребно је да се повећа кредитна активност у Србији али и...

- Камате централних банка у свету су на ниском нивоу као и у Европској унији и док се то не промени ни код нас се не може очекивати да камате на депозите у страној валути расту - каже Грујаничић.