Ulaganje u fondove i na berzi povoljnije od štednje

Ipak, građanima Srbije koji imaju višak novca u kućnom budžetu i žele da ga uvećaju, osim štednih uloga nude se i druge opcije za ulaganja - državne hartije od vrednosti, kupovina akcija na Beogradskoj berzi, penzioni fondovi i štedna životna osiguranja.Sve ove opcije donose više nego kada je novac položen na štedni račun u banci.

Šta je od ove ponude najisplativije i šta izabrati kao najbolje, berzanski analitičar iz kuće Wise broker Nenad Grujaničić kaže:

- To je, kako se popularno kaže, pitanje od milion dolara. Naime, svaki čovek je priča za sebe i mnogo zavisi od toga koliki nivo rizika neko može da podnese. Shodno tome, uglavnom se i bira opcija za ulaganje. Mlađi ljudi razmišljaju drugačije od starijih, pa recimo čovek koji ima 25 godina obično lakše podnosi riizik i spremniji je da plasira novac na berzi ili da kupuje hartije od vrednosti. Stariji od 40 godina radije biraju sigurnije varijante, kao što su penzioni fondovi i štedna osiguranja.

Naravno, svaka od ovih opcija ima svoje dobre strane, a koju će neko izabrati zavisi, uz godine života i spremnosti za rizik, i od novca kojim se raspolaže. Tako, recimo, državne obveznice donose odličan prihod. Kamata ide i do 4,5 odsto godišnje nominovano u evrima. Za one koji su spremni da ih kupuju, važna je informacija da je pre toga potrebno otvoriti vlasnički račun za hartije od vrednosti i namenski račun u banci, kao i da se ove hartije mogu kupiti samo preko brokera. Uz to, minimalna suma je 5.000 evra, a prilikom kupovine plaća se provizija od 0,3 odsto. Prepreka da se građani češće odluče za kupovinu državnih obveznica je visina minimalne sume jer je 5.000 evra za mnoge previše, ali rešenje bi moglo biti udruživanje više građana, što obezbeđuje podelu i dobiti i troškova.

Ulaganje u privatne penzione fondove već je zaživelo u Srbiji jer privatne penzije uplaćuje preko 200.000 građana. Penzije koje se isplaćuju posle određenog perioda, a može početi kada ulagač proslavi 58. rođendan, zavise od visine uplate. Tako oni koji 30 godina svakog meseca uplaćuju 2.800 dinara mogu računati da će, kada počne isplata, na ime penzije koju su sami sebi uplaćivali, dve decenije mesečno prihodovati 40.000 dinara.

Štedna osiguranja su takođe zanimljiva opcija. Za redovne mesečne uplate od 154 evra u toku 20 godina dobija se odgovarjući prinos, odnosno oko pedesetak evra mesečno. Naime, klijent može računati na mesečnu naknadu od 203 evra mesečno tokom dve decenije. Ova vrsta štednje ima i neke druge opcije. Naime, pri zaključenju ugovora klijent dobija polisu osiguranja, koja uključuje odgovarajuću naknadu u slučaju povrede i nesposobnosti za rad, čija visina zavisi od ugovora, a  u slučaju smrti porodica dobija osiguranu sumu. Obe ove opcije dostupne su i pre isteka roka od 20 godina.

Mane privatnih penzionih fondova i štednog osiguranja je što su vezani za rokove, odnosno novac nije pri ruci uvek kada je potreban.

Preostaje i opcija trgovanja akcijama na  Beogradskoj berzi, koja je i najneizvesnija, ali i može doneti najveći prihod. Za one koji mogu da podnesu veći rizik to je odlično. Ipak, ne treba ići grlom u jagode već je najbolje je obratiti se nekoj od brokerskih kuća. Uz nešto znanja i sreće možda će zaraditi više od onih koji koji se odlučuju za sigurnije varijante.

D. Vujošević

Kad se vraćaju visoke kamate?

Pre nekoliko godina u Srbiji su na kamate štedne uloge bile prilično vioske i sigurno je da bi domaće štediše volele da se tako nešto ponovi. Da bi kamate išle na više potrebno je da se poveća kreditna aktivnost u Srbiji ali i...

- Kamate centralnih banka u svetu su na niskom nivou kao i u Evropskoj uniji i dok se to ne promeni ni kod nas se ne može očekivati da kamate na depozite u stranoj valuti rastu - kaže Grujaničić.