СУКОБ ИЗРАЕЛА И ХАМАСА ЈОШ НЕ УТИЧЕ ЦЕНЕ НАФТЕ Док је Ормутски теснац проходан, Србија је сигурна
Након сукоба у појасу Газе, између Израела и Хамаса, на светским берзма цена нафте је порасла, што је изазвало забринутост шта ће се дешавати с ценом сирове нафте и снабдевањем тржишта у будућности.
Стручњаци у овој области указују да не треба очекивати раст цене јер на територији на којој се одвија сукоб нема значајнијих налазишта нафте. По речима секртетара Удружења нафтних компанија Србије Томислава Мићовића, израелско-палестински сукуб неће знатно утицати на цену нафте на светском тржишту, али би се то могл о променити уколико би се у њега укључиле и друге земље региона, велики произвођачи црног злата. Иначе, барел нафте типа „брент” јуче је коштао око 87 долара, а цена је током дана била и нижа од тог износа.
- У понедељак је дошло до раста цене нафте на светском тржишту, али он није био драматичан и ситуација је мирна - рекао је Мићовић. - Веће поремећаје на тржишту нафте не би требало очекивати све док су у сукобу Израел и Хамас, међутим, уколико се у њега укључи нека од земаља у региону - Иран, Египат, па чак и Турска, као и неке друге, онда би то, потенцијално, могло да доведе до проблема, односно повећања цене сирове нафте.
По његовим речима, тренутна ситуација на Блиском истоку веома је запаљива и тензије су велике.
Свет ће и даље вапити за нафтом
Глобална потражња за нафтом ће до 2045. године порасти за 23 одсто, на 359 милиона барела еквивалента нафте дневно (бое) у 2045. години са 291 милиона бое у 2022. години, саопштила је Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) у својој дугорочној прогнози. Раст потражње за енергетским ресурсима ће покранути земље које нису чланице Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), пре свега Индија, наводи се у прогнози објављеној на сајту ове организације. ОПЕК, такође, предвиђа да ће обновљиви извори енергије у 2045. години имати удео од 11,7 одсто у укупном енергетском билансу, што представља знатан раст у поређењу са 2,7 одсто удела, колико је забележено у 2022. години.
У прогнози се наводи да ће нафта и 2045. године бити најпопуларнији енергтески ресурс, са уделом од 29,5 одсто у укупном енергетском билансу. Очекује се да ће се глобална популација повећати за око 1,5 милијарди на 9,5 милијарди људи у 2045. години, пре свега, због раста броја становника у Азији и Африци, а стопа урбанизације ће у истом периоду порасти на 66 одсто са 57 одсто. Просечан економски раст до 2045. године ће бити три одсто, а глобални БДП ће се до 2045. године скоро удвостручити на 270 билиона долара са 138 билиона долара у 2022. години. Индија ће са просечним годишњи економским растом од 6,1 одсто бити најбрже растућа привреда света, а Кина и Индија ће у 2045. години чинити трећину укупне глобалне економије.
- Иако тржиште нафте није угрожено због овог сукоба, оно је, практично, уведено у велики ризик јер се преко тог подручја транспортрује велика количина нафте, па би, уз евентуалну промену ситуације и блокаде логистике, могло доћи до поремећаја у транспорту нафте. Наиме, кроз Ормутски теснац се транспортује око 40 одсто укупног светског извоза сирове нафте - стиче Мићовић.
Дакле, за сада не треба очекивати проблеме у производњи и снабдевању сировом нафтом, као ни већи раст цена, али је јасно да би уз раст цене црног злата на светским берзама и цене горива и на свим локалним тржиштима ишле у истом правцу. На бензинским пумпама у Србији цене горива мењају се једном недељно, сваког петка, и тренутно литар евро-дизела кошта 214 динара, а безоловног бензина БМБ 95 188 динара. У односу на недељу раније, цена дизела је остала иста, а бензин је појефтинио, а цене горива су од ове недеље ниже и у неким другим езмљама у региону. Нове цене горива на пумпама у Србији биће познате сутра.
Д. Млађеновић