SUKOB IZRAELA I HAMASA JOŠ NE UTIČE CENE NAFTE Dok je Ormutski tesnac prohodan, Srbija je sigurna

Stručnjaci u ovoj oblasti ukazuju da ne treba očekivati rast cene jer na teritoriji na kojoj se odvija sukob nema značajnijih nalazišta nafte. Po rečima sekrtetara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, izraelsko-palestinski sukub neće znatno uticati na cenu nafte na svetskom tržištu, ali bi se to mogl o promeniti ukoliko bi se u njega  uključile i druge zemlje regiona, veliki proizvođači crnog zlata. Inače, barel nafte tipa „brent” juče je koštao oko 87 dolara, a cena je tokom dana bila i niža od tog iznosa. 

- U ponedeljak je došlo do rasta cene nafte na svetskom tržištu, ali on nije bio dramatičan i situacija je mirna - rekao je Mićović. - Veće poremećaje na tržištu nafte ne bi trebalo očekivati sve dok su u sukobu Izrael i Hamas, međutim, ukoliko se u njega uključi neka od zemalja u regionu - Iran, Egipat, pa čak i Turska, kao i neke druge, onda bi to, potencijalno, moglo da dovede do problema, odnosno povećanja cene sirove nafte.

Po njegovim rečima, trenutna situacija na Bliskom istoku veoma je zapaljiva i tenzije su velike.

Svet će i dalje vapiti za naftom

Globalna potražnja za naftom će do 2045. godine porasti za 23 odsto, na 359 miliona barela ekvivalenta nafte dnevno (boe) u 2045. godini sa 291 miliona boe u 2022. godini, saopštila je Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) u svojoj dugoročnoj prognozi. Rast potražnje za energetskim resursima će pokranuti zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pre svega Indija, navodi se u prognozi objavljenoj na sajtu ove organizacije. OPEK, takođe, predviđa da će obnovljivi izvori energije u 2045. godini imati udeo od 11,7 odsto u ukupnom energetskom bilansu, što predstavlja znatan rast u poređenju sa 2,7 odsto udela, koliko je zabeleženo u 2022. godini.

U prognozi se navodi da će nafta i 2045. godine biti najpopularniji energteski resurs, sa udelom od 29,5 odsto u ukupnom energetskom bilansu. Očekuje se da će se globalna populacija povećati za oko 1,5 milijardi na 9,5 milijardi ljudi u 2045. godini, pre svega, zbog rasta broja stanovnika u Aziji i Africi, a stopa urbanizacije će u istom periodu porasti na 66 odsto sa 57 odsto. Prosečan ekonomski rast do 2045. godine će biti tri odsto, a globalni BDP će se do 2045. godine skoro udvostručiti na 270 biliona dolara sa 138 biliona dolara u 2022. godini. Indija će sa prosečnim godišnji ekonomskim rastom od 6,1 odsto biti najbrže rastuća privreda sveta, a Kina i Indija će u 2045. godini činiti trećinu ukupne globalne ekonomije.

- Iako tržište nafte nije ugroženo zbog ovog sukoba, ono je, praktično, uvedeno u veliki rizik jer se preko tog područja transportruje velika količina nafte, pa bi, uz eventualnu promenu situacije i blokade logistike, moglo doći do poremećaja u transportu nafte. Naime, kroz Ormutski tesnac se transportuje oko 40 odsto ukupnog svetskog izvoza sirove nafte - stiče Mićović.

Dakle, za sada ne treba očekivati probleme u proizvodnji i snabdevanju sirovom naftom, kao ni veći rast cena, ali je jasno da bi uz rast cene crnog zlata na svetskim berzama i cene goriva i na svim lokalnim tržištima išle u istom pravcu. Na benzinskim pumpama u Srbiji cene goriva menjaju se jednom nedeljno, svakog petka, i trenutno litar evro-dizela košta 214 dinara, a bezolovnog benzina BMB 95 188 dinara. U odnosu na nedelju ranije, cena dizela je ostala ista, a benzin je pojeftinio, a cene goriva su od ove nedelje niže i u nekim drugim ezmljama u regionu. Nove cene goriva na pumpama u Srbiji biće poznate sutra.

        D. Mlađenović