Струја и накнада просечан рачун подижу за 300 динара

Поскупљење које ће важити од септембра уследило је после више од годину и по дана јер је последњи пут цена киловата повећана 1. фебруара 2021. године. Тада је цена повећана за 3,4 одсто, а од тада је просечна цена киловата 7,867 динара.

Међутум, то није коначна рачуница поскупљења јер је рачун за струју виши већ од овог месеца, па ће просечан рачун за утрошену струју, због поскупљења киловата и накнаде за унапређење енергетске ефикасности за потрошњу, од септембра практично бити виши за око 300 динара у односу на онај који су потрошачи плаћали за потрошњу у јулу. Наиме, од 1. августа је поскупела накнада за унапређење енергетске ефикасности и уместо 0,437 динара по киловат часу сада се на име ове накнаде наплаћује 0,801 динар. Поскупљење те ставке одразиће се на висину рачуна који ће на кућне адресе стићи већ у септембру јер рачун за електричну енергију који сваког месеца стиже на адресе потрошача, садржи низ ставки - обрачунска снага, трошак гарантованог снабдевача, накнада за повлашћене произвођаче електричне енергије, накнада за унапређење енергетске ефикасности и акциза. Тек након тога се обрачунава порез на додату вредност и на крају такса за јавни медијски сервис и то је коначна цифра коју потрошачи плаћају сваког месеца.

Дупло виши износи   

Пошто се накнада за повлашћене произвођаче електричне енергије наплаћује по киловату, износ се мења у зависности од потрошње и што је већа потрошња већи су и износи који се на име те ставке плаћају.

Уз поскупљење које је уследило овог месеца, они који потроше 300 киловата ће на име те накнаде на рачуну који им стигне за августовску потрошњу платити готово дупло више него до сада, односно уместо око 130 динара чак 240 динара. Цех за потрошњу од 1.800 киловата ће с ранијих око 780 динара бити виши од 1.400 динара.

То је додатан разлог да се добро води рачуна да се струја троши рационално, а то, без сумње, знају они који се греју на струју. Уз повећање цене струје и накнаде, они који електричну енергију користе за загревање домаћинстава, треба добро да израчунају колики ће им бити трошак, како да смање потрошњу и сачувају кућни буџет. Јер издаци неће бити мали.

На висину рачуна утиче број потрошених киловата, као и време када се они троше, односно да ли се бројило врти када су киловати скупљи или јефтинији. Такође, на висину рачуна утиче и зона потрошње, односно кад се киловати троше - у зеленој, плавој или црвеној зони, па је зато и та рачуница важна. Наиме, киловат у зеленој зони је далеко јефтинији него у црвеној, па се рационалном потрошњом може и те како уштедети, а у супротном ће се потрошити више новца.

Уз потрошњу од 350 киловата, што значи останак у најповољнијој, зеленој зони, и утрошак од 200 скупих и 100 јефтиних киловата, рачун би са садашњих око 3.000 динара, од 1. септембра требало да износи око 3.150 динара, када се обрачуна само нова цена киловата. Уз повећање потрошње расту и износи па би за 400 киловата и исти број скупих и јефтиних - рачун с око 3.400 требало да буде око 3.600 динара. Уз потрошњу 550 киловата, од којих је 350 скупих, а 200 у нижој тарифи, рачун би с око 5.100 динара требало да буде око 5.400 динара, а ако се потрошња повећа на 1.600 киловата, што је граница за плаву зону, те потрошњу 1.200 скупих и 400 јефтиних, рачун би с око 17.000 динара требало да се буде око 18.000 динара. Ако се пређе у најскупљу, црвену зону, рачун за струју ће, уз потрошњу 1.400 скупих киловата и 400 јефтиних, с око 21.500 динара нарасти на више од 22.500 динара, такође када се обрачуна само нова цена киловата.

Д. Млађеновић