Struja i naknada prosečan račun podižu za 300 dinara

Poskupljenje koje će važiti od septembra usledilo je posle više od godinu i po dana jer je poslednji put cena kilovata povećana 1. februara 2021. godine. Tada je cena povećana za 3,4 odsto, a od tada je prosečna cena kilovata 7,867 dinara.

Međutum, to nije konačna računica poskupljenja jer je račun za struju viši već od ovog meseca, pa će prosečan račun za utrošenu struju, zbog poskupljenja kilovata i naknade za unapređenje energetske efikasnosti za potrošnju, od septembra praktično biti viši za oko 300 dinara u odnosu na onaj koji su potrošači plaćali za potrošnju u julu. Naime, od 1. avgusta je poskupela naknada za unapređenje energetske efikasnosti i umesto 0,437 dinara po kilovat času sada se na ime ove naknade naplaćuje 0,801 dinar. Poskupljenje te stavke odraziće se na visinu računa koji će na kućne adrese stići već u septembru jer račun za električnu energiju koji svakog meseca stiže na adrese potrošača, sadrži niz stavki - obračunska snaga, trošak garantovanog snabdevača, naknada za povlašćene proizvođače električne energije, naknada za unapređenje energetske efikasnosti i akciza. Tek nakon toga se obračunava porez na dodatu vrednost i na kraju taksa za javni medijski servis i to je konačna cifra koju potrošači plaćaju svakog meseca.

Duplo viši iznosi   

Pošto se naknada za povlašćene proizvođače električne energije naplaćuje po kilovatu, iznos se menja u zavisnosti od potrošnje i što je veća potrošnja veći su i iznosi koji se na ime te stavke plaćaju.

Uz poskupljenje koje je usledilo ovog meseca, oni koji potroše 300 kilovata će na ime te naknade na računu koji im stigne za avgustovsku potrošnju platiti gotovo duplo više nego do sada, odnosno umesto oko 130 dinara čak 240 dinara. Ceh za potrošnju od 1.800 kilovata će s ranijih oko 780 dinara biti viši od 1.400 dinara.

To je dodatan razlog da se dobro vodi računa da se struja troši racionalno, a to, bez sumnje, znaju oni koji se greju na struju. Uz povećanje cene struje i naknade, oni koji električnu energiju koriste za zagrevanje domaćinstava, treba dobro da izračunaju koliki će im biti trošak, kako da smanje potrošnju i sačuvaju kućni budžet. Jer izdaci neće biti mali.

Na visinu računa utiče broj potrošenih kilovata, kao i vreme kada se oni troše, odnosno da li se brojilo vrti kada su kilovati skuplji ili jeftiniji. Takođe, na visinu računa utiče i zona potrošnje, odnosno kad se kilovati troše - u zelenoj, plavoj ili crvenoj zoni, pa je zato i ta računica važna. Naime, kilovat u zelenoj zoni je daleko jeftiniji nego u crvenoj, pa se racionalnom potrošnjom može i te kako uštedeti, a u suprotnom će se potrošiti više novca.

Uz potrošnju od 350 kilovata, što znači ostanak u najpovoljnijoj, zelenoj zoni, i utrošak od 200 skupih i 100 jeftinih kilovata, račun bi sa sadašnjih oko 3.000 dinara, od 1. septembra trebalo da iznosi oko 3.150 dinara, kada se obračuna samo nova cena kilovata. Uz povećanje potrošnje rastu i iznosi pa bi za 400 kilovata i isti broj skupih i jeftinih - račun s oko 3.400 trebalo da bude oko 3.600 dinara. Uz potrošnju 550 kilovata, od kojih je 350 skupih, a 200 u nižoj tarifi, račun bi s oko 5.100 dinara trebalo da bude oko 5.400 dinara, a ako se potrošnja poveća na 1.600 kilovata, što je granica za plavu zonu, te potrošnju 1.200 skupih i 400 jeftinih, račun bi s oko 17.000 dinara trebalo da se bude oko 18.000 dinara. Ako se pređe u najskuplju, crvenu zonu, račun za struju će, uz potrošnju 1.400 skupih kilovata i 400 jeftinih, s oko 21.500 dinara narasti na više od 22.500 dinara, takođe kada se obračuna samo nova cena kilovata.

D. Mlađenović