СПРЕМИТЕ ДВЕ ЦРВЕНЕ ВИШЕ МЕСЕЧНО Рачун за гас расте за око 1.500 динара, а за струју 350
Од данас, као што је и било најављено, расту цене гаса и струје, с тим што рачуница каже да ће просечан рачун за просечну потрошњу гаса у домаћинствима бити већи за око 1.500 динара, док ће обавеза за струју порасти просечно за око 350 динара.
Природни гас биће скупљи за 10 одсто. Просечна цена за оне који имају право на јавно снабдевање од новембра ће бити 4,54 динара по киловат-часу без пореза и такси, односно 5,02 динара с обрачунатим порезима и таксама.
Уз ово поскупљење просечан рачун за утрошени природни гас биће за око 1.500 динара виши од садашњег. Из АЕРС-а указују да је просечна цена природног гаса за све купце који имају право на јавно снабдевање по регулисаним ценама утврђена на основу максимално одобреног прихода и предвиђених количина природног гаса за продају купцима на јавном снабдевању у Србији. Такође, истиче се и да ће и након ове корекције, просечна цена природног гаса за јавно снабдевање у Србији (без такси и пореза) и даље бити једна од најнижих у Европи.
Дакле, цена природног гаса биће већа од новембра, а нови, увећани рачуни на кућне адресе стићи ће у децембру.
Треба рећи и да садашња цена киловат-часа важи од маја, када је природни гас последњи пут поскупео. Уз повећање од 10 одсто и цену киловат-часа од 4,54 динара, просечан рачун за гас, што значи потрошњу од око 3.100 киловат-часова, са око 14.500 динара биће увећан на око 16.000 динара. Најављено поскупљење природног гаса, биће треће овогодишње повећање цене овог енергента.
Од 1. новембра ће електрична енергија бити скупља за осам одсто. Просечна ће бити 10,26 динара по киловат-часу без пореза и такси, односно 14,29 динара с обрачунатим порезима и таксама. Уз повећање цене, просечан месечни рачун биће увећан за око 350 динара. Увећани рачун за електричну енергију стићи ће на кућне адресе у децембру.
Влада Србије усвојила је измене Уредбе о енергетски угроженом купцу, које предвиђају да пензионерима са минималном пензијом рачуни за струју буду нижи за додатних 1.000 динара до краја грејне сезоне.
Пензионери који имају уговор о снабдевању електричном енергијом на своје име, а чија пензија не прелази 21.766,26 динара, имаће право на додатно умањење рачуна у износу од 1.000 динара током грејне сезоне. Изменама уредбе право на умањење рачуна за електричну енергију, гас или грејање имаће и домаћинства чији су чланови остварили право на увећану новчану помоћ. Осим тога, омогућено је да се право на умањење рачуна стиче по службеној дужности.
На висину рачуна утиче и зона потрошње, односно да ли се киловати троше у зеленој - до 350 киловата, плавој - од 351 до 1.600 киловата или црвеној зони - од 1.601 киловат, па је и зато рачуница и те како важна. Дакле, уз потрошњу од 350 киловата, што значи останак у најповољнијој, зеленој зони, и утрошак од 200 скупих и 150 јефтиних киловата, рачун би са садашњих око 3.900 динара, од 1. новембра требало да износи око 4.200 динара, док би уз потрошњу 150 скупих и 200 јефтиних киловата рачун с око 3.500 требало да буде око 3.800 динара. Уз повећање потрошње расту и износи па би за 400 киловата и исти број скупих и јефтиних - рачун с око 4.300 требало да буде нешто нижи од 4.700 динара. Уз потрошњу 550 киловата, од којих је 350 скупих, а 200 у нижој тарифи, рачун би с око 6.700 динара требало да буде око 7.300 динара, а уколико се потроши исти број киловата, али 400 скупих и 150 јефтиних, рачун ће са садашњих око 7.100 динара вероватно бити око 7.700 динара. Уз још већу потрошњу и прелазак у најскупљу, црвену зону, рачун за струју ће, уз потрошњу 1.400 скупих киловата и 400 јефтиних, с око 28.200 динара нарасти на више од 30.500 динара, док би се за исти број киловата, али потрошњу 1.000 скупих и 800 јефтиних рачун са садашњих око 23.100 динара могао бити већи од око 25.000 динара.
Рачун, који сваког месеца стиже на адресе потрошача, осим потрошених киловата, садржи и низ других ставки - обрачунска снага, трошак гарантованог снабдевача, накнада за повлашћене произвођаче електричне енергије, накнада за унапређење енергетске ефикасности и акциза. Тек након тога обрачунава се порез на додату вредност и на крају такса за јавни медијски сервис.
Д. Млађеновић