ПЛАТЕ ВЕЋЕ ЗА ТРЕЋИНУ, ИЗЈЕДНАЧЕНЕ ОСНОВИЦЕ Ево ко и кад добија ОВОЛИКЕ ПОВИШИЦЕ
На основу података портала еНаука и међународно признатих научних резултата, недавно је објављена листа на којој су наши најбољи истраживачи, а њих 10 одсто ће због својих изванредних достигнућа у наредне две године имати плату увећану за 30 одсто или више.
Министарка науке и технолошког развоја Јелена Беговић рекла је у разговору за РТС да држава жели да покаже да вреднује најбоље, односно да награђује квалитет и изврсност, као и да је први корак био да се плате изједначе.
"Био је велики проблем у науци зато што 12 година, због неспровођења једног дела закона из различитих разлога, на једном радном месту са истим годинама стажа ви сте могли да имате шест различитих плата. Па пута три научна звања - 18 различитих плата. Па још на факултетима, институтима, било је 39 различитих плата и то је била једна шума заиста где је било и незадовољство, са пуним разлогом, једног дела научне заједнице", истиче министарка.
Како је навела, у јануару се гледало да се изједначе плате, те су неки добили повећање и до 40-50 одсто, а плате ће расти и у наредном периоду.
На листи најбољих, истраживачи су подељени по категоријама и, према речима министарке, "расути су по различитим научно истраживачким организацијама".
"С обзиром на то да имамо три звања - младе научнике који су тек докторирали, па онда имају следећу фазу да постану виши научни сарадници, и највише звање научни саветник. Тако да имамо од младих до најстаријих научника. Што се тиче института - од историјског, археолошког до антропологије, књижевности, природних наука", казала је министарка.
Сви они добиће повећање плате за 30 одсто, али неки и више, због система неједнаких плата који је до сада постојао.
Министарка је објаснила да се мерио квалитет објављених радова и цитираност.
"У смислу квалитета публикација радова које један научник објави и то је релативно јасно мерљив и транспарентан систем. Другу категорију коју смо увели, то је тзв. цитираност. Шта је цитираност? Када ви објавите један рад, то чита нека глобална научна заједница. Ако је тај рад релевантан за тај моменат, неко ће у свом раду да помене и да наведе референцом ваш рад. И то се бодује. Овај параметар се заиста користи за мерење научне изврсности свуда у свету, то значи да је тај рад релевантан за дати моменат и помиње се у другим радовима", рекла је Беговић за РТС.
Ало
